Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова.
На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија, Румунија, Бугарска, Украјина, Грузија и Турска, усвојило Стратешки акциони план обнављања и заштите Црног мора, кроз који је конкретизована Конвенција о Црном мору, коју су потписале четири године раније.
Данас, скоро три деценије од потписивања документа, већина грађана црноморских земаља сматра да треба пронаћи нов, ефикаснији приступ очувању и обнављању овог јединственог еко система.
У циљу заштите Црног мора, више од 10.000 људи потписало је петицију коју је покренуо „Гринпис“ за проглашење првог морског резервата у Бугарској, јавља Радио Варна БНР.
Научници Института за океанологију при Бугарској академији наука у Варни препоручили су да се тј резерват налази у региону Масленог носа - рта код Приморског.
Околина града је станиште многих угрожених врста којима је потребна посебна заштита, а карактеришу је релативно мали људски утицај и интервенција, истичу из Гринписа.
У петицији се такође позива Министарство заштите животне средине Бугарске да изради свеобухватну политику за међународну сарадњу на пољу очувања Црног мора.
У Регионалном природњачком музеју у Пловдиву одржава се тродневни „Ледени фестивал“ који траје до 15. децембра. Фестивал је посвећен Светском дану Антарктика (1. децембар) и део је низа активности организованих током читавог месеца. Циљ је скретање..
Делегација бугарских социјалиста у Европском парламенту организује дискусију под називом „Желим да ме чујете!“ Овај догађај има хуманитарни карактер и посвећен је проблемима и изазовима са којима се суочавају деца и млади са оштећеним слухом, као и..
Русенски универзитет организује низ догађаја намењених страним студентима који студирају у овој институцији. Циљ иницијативе је упознавање младих са бугарским традицијама, културом, историјом и обичајима, као и њихово укључивање у образовни процес и..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..