Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова.
На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија, Румунија, Бугарска, Украјина, Грузија и Турска, усвојило Стратешки акциони план обнављања и заштите Црног мора, кроз који је конкретизована Конвенција о Црном мору, коју су потписале четири године раније.
Данас, скоро три деценије од потписивања документа, већина грађана црноморских земаља сматра да треба пронаћи нов, ефикаснији приступ очувању и обнављању овог јединственог еко система.
У циљу заштите Црног мора, више од 10.000 људи потписало је петицију коју је покренуо „Гринпис“ за проглашење првог морског резервата у Бугарској, јавља Радио Варна БНР.
Научници Института за океанологију при Бугарској академији наука у Варни препоручили су да се тј резерват налази у региону Масленог носа - рта код Приморског.
Околина града је станиште многих угрожених врста којима је потребна посебна заштита, а карактеришу је релативно мали људски утицај и интервенција, истичу из Гринписа.
У петицији се такође позива Министарство заштите животне средине Бугарске да изради свеобухватну политику за међународну сарадњу на пољу очувања Црног мора.
Опстанак милиона људи широм света, који живе у условима рата, глади, болести и огромног очаја, свакодневно је на коцки. Нису ретки случајеви када је наш приступ према емигрантима из таквих земаља помао непријатељски. Можда је оно што су доживели..
Бугарско културно друштво „Мартеница” из немачког града Штутгарта обележава две деценије свог постојања свечаним концертом под називом „20 година Мартенице”. Званични догађај ће се одржати 7. децембра у 17.00 часова по локалном времену, преноси БТА...
Љуто је култура – у то је убеђен Александар Кјуркчијев – Сандо, оснивач фарме љутих папричица у близини Софије и првог музеја љутог у Бугарској. По други пут заредом, у селу Лозен недалеко од бугарске престонице, он организује фестивал „Љути Божић на..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..
Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти..