Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова.
На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија, Румунија, Бугарска, Украјина, Грузија и Турска, усвојило Стратешки акциони план обнављања и заштите Црног мора, кроз који је конкретизована Конвенција о Црном мору, коју су потписале четири године раније.
Данас, скоро три деценије од потписивања документа, већина грађана црноморских земаља сматра да треба пронаћи нов, ефикаснији приступ очувању и обнављању овог јединственог еко система.
У циљу заштите Црног мора, више од 10.000 људи потписало је петицију коју је покренуо „Гринпис“ за проглашење првог морског резервата у Бугарској, јавља Радио Варна БНР.
Научници Института за океанологију при Бугарској академији наука у Варни препоручили су да се тј резерват налази у региону Масленог носа - рта код Приморског.
Околина града је станиште многих угрожених врста којима је потребна посебна заштита, а карактеришу је релативно мали људски утицај и интервенција, истичу из Гринписа.
У петицији се такође позива Министарство заштите животне средине Бугарске да изради свеобухватну политику за међународну сарадњу на пољу очувања Црног мора.
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади, који су добили другу шансу за живот. Ова акција део је кампање „Претплати се на природу“ и..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције широм Европске уније. Док већина европских званичника подржава овај потез, други упозоравају на..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..