Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова.
На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија, Румунија, Бугарска, Украјина, Грузија и Турска, усвојило Стратешки акциони план обнављања и заштите Црног мора, кроз који је конкретизована Конвенција о Црном мору, коју су потписале четири године раније.
Данас, скоро три деценије од потписивања документа, већина грађана црноморских земаља сматра да треба пронаћи нов, ефикаснији приступ очувању и обнављању овог јединственог еко система.
У циљу заштите Црног мора, више од 10.000 људи потписало је петицију коју је покренуо „Гринпис“ за проглашење првог морског резервата у Бугарској, јавља Радио Варна БНР.
Научници Института за океанологију при Бугарској академији наука у Варни препоручили су да се тј резерват налази у региону Масленог носа - рта код Приморског.
Околина града је станиште многих угрожених врста којима је потребна посебна заштита, а карактеришу је релативно мали људски утицај и интервенција, истичу из Гринписа.
У петицији се такође позива Министарство заштите животне средине Бугарске да изради свеобухватну политику за међународну сарадњу на пољу очувања Црног мора.
На Тргу „Тројката“ у приморском граду Бургасу вечерас у 18.30 часова свечано ће бити отворено клизалиште на отвореном, површине 400 квадратних метара. Организатори су обезбедили инструкторе који ће заинтересованима помагати да савладају основе клизања..
Према јесењем истраживању „Евробарометра“, спроведеном између 11. октобра и 1. новембра, подршка грађана Бугарске за улазак у еврозону порасла је за 9 процентних поена и сада износи 46%. Ипак, земља остаје подељена по овом питању, јер је исто толико..
Традиционално божићно путовање Родопском пругом уског колосека ове године ће се одржати 22. децембра, потврдио је за БНР-Благоевград Кристијан Ваклинов, оснивач и председник удружења „Родопска пруга уског колосека“. Током четворочасовног путовања,..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..