Ратка Алексова је једна од најпопуларнијих народних певачица коју одликују глас великог распона и стваралачка дуговечност. На сцени је више од пола века, она јој је донела безброј радосних тренутака, а прошла је и кроз многа искушења и изазове. Захвална је што је дуги низ година била део славног женског хора „Мистерија бугарских гласова,“ што је сада члан нове формације „Гласови традиције,“ али је пре свега захвална свом супругу – композитору и диригенту Бојану Нанкову, који је посветио свој живот БНР.
„Бојан Нанков је на почетку, као музички уредник, радио у Редакцији на турском језику Радио Бугарске. Касније је постао члан Редакције за народну музику,“ прича певачица. „Дуги низ година био је диригент Народног оркестра БНР, у архивском фонду медија чува се преко 1.000 његових обрада и ауторских комада. Био је вокални педагог, руководио је многим формацијама. Много тога сам научила од њега. Рођена сам у селу Студена, у околини Перника, сећам се како су се током летњих месеци, после рада на пољу, људи окупљали испред својих кућа и певали, обично у два гласа. Волела сам те двогласне песме, њихову сложену орнаментику, али сам тада само слушала, нисам певала с њима. Манир певања типичан за тај крај пренела ми је једна певачица из народног хора у Пернику. Чувам лепе успомене из хора у Пернику, с којим сам наступала скоро 30 година. 1970. године сам постала члан народног хора БНР, а касније и „Мистерије бугарских гласова.“
Сећања на године проведене у Ансамблу народних песама БНР:
„Када сам почела да радим на БНР диригент је био Красимир Кјуркчијски, касније је дошао и Стефан Мутафчијев, они су, по мени, били најбољи диригенти. Корепетитор је била Дора Христова која је потом постала диригент хора „Мистерија бугарских гласова.“
Чега се сећам из периода повезаног са „Мистеријом бугарских гласова?“ Сећам се великог узбуђења. Већ сам имала наступе у иностранству с другим формацијама, али изаћи на сцену са овим невероватним хором, било је нешто потпуно ново и другачије. Одговорност је била велика, осећали смо велико узбуђење и радост. Пре мене су се „Мистерији бугарских гласова“ придружиле Кремена Станчева, Василка Андонова, Надежда Хвојнева, Олга Борисова, Стојанка Бонева, Павлина Горчева, Калинка Влчева, све саме велике певачице према којима сам гајила огромно поштовање.“
Поштоваоци бугарског фолклора веома добро знају да је 1989. године серија албума хора „Мистерија бугарских гласова“ освојила Греми награду. Међу награђеним песмама је „Безродна невеста“ (Нероткиња) у извођењу Ратке Алексове.
„Ово је била песма којом смо током првих година отварали концерте хора. Композитор Николај Кауфман ју је написао за мене. Публика је волела ову песму, а ми смо били млади, пуни ентузијазма, певало нам се, после концерата су сви били срећни и задовољни,“ рекла је Ратка Алексова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
De Là Trâp – ово звучно име је ове године привукло пажњу љубитеља хип-хоп културе и код нас. Само у два месеца заједнички пројекат "333" са популарним репером 100 Кила прикупио је скоро милион прегледа на једној од мрежа за дељење видеа. А..
Иако се у нашој земљи обарање руке ретко сматра престижним спортом, Бугарска се може похвалити статусом светске силе у овој дисциплини, с обзиром на то да је изнедрила вишеструке европске и светске шампионе. Захваљујући такмичарима као што су Пламен..
Године 1847. се у породици Христа Иванова Банкова – будног човека из старе фамилије и врсног мајстора-папучара, у једној од габровских махала, родио његов други син – Христо. И пошто се претпоставља да је ова бројна фамилија дала више од једног зографа и..
De Là Trâp – ово звучно име је ове године привукло пажњу љубитеља хип-хоп културе и код нас. Само у два месеца заједнички пројекат "333" са..