Ратка Алексова је једна од најпопуларнијих народних певачица коју одликују глас великог распона и стваралачка дуговечност. На сцени је више од пола века, она јој је донела безброј радосних тренутака, а прошла је и кроз многа искушења и изазове. Захвална је што је дуги низ година била део славног женског хора „Мистерија бугарских гласова,“ што је сада члан нове формације „Гласови традиције,“ али је пре свега захвална свом супругу – композитору и диригенту Бојану Нанкову, који је посветио свој живот БНР.
„Бојан Нанков је на почетку, као музички уредник, радио у Редакцији на турском језику Радио Бугарске. Касније је постао члан Редакције за народну музику,“ прича певачица. „Дуги низ година био је диригент Народног оркестра БНР, у архивском фонду медија чува се преко 1.000 његових обрада и ауторских комада. Био је вокални педагог, руководио је многим формацијама. Много тога сам научила од њега. Рођена сам у селу Студена, у околини Перника, сећам се како су се током летњих месеци, после рада на пољу, људи окупљали испред својих кућа и певали, обично у два гласа. Волела сам те двогласне песме, њихову сложену орнаментику, али сам тада само слушала, нисам певала с њима. Манир певања типичан за тај крај пренела ми је једна певачица из народног хора у Пернику. Чувам лепе успомене из хора у Пернику, с којим сам наступала скоро 30 година. 1970. године сам постала члан народног хора БНР, а касније и „Мистерије бугарских гласова.“
Сећања на године проведене у Ансамблу народних песама БНР:
„Када сам почела да радим на БНР диригент је био Красимир Кјуркчијски, касније је дошао и Стефан Мутафчијев, они су, по мени, били најбољи диригенти. Корепетитор је била Дора Христова која је потом постала диригент хора „Мистерија бугарских гласова.“
Чега се сећам из периода повезаног са „Мистеријом бугарских гласова?“ Сећам се великог узбуђења. Већ сам имала наступе у иностранству с другим формацијама, али изаћи на сцену са овим невероватним хором, било је нешто потпуно ново и другачије. Одговорност је била велика, осећали смо велико узбуђење и радост. Пре мене су се „Мистерији бугарских гласова“ придружиле Кремена Станчева, Василка Андонова, Надежда Хвојнева, Олга Борисова, Стојанка Бонева, Павлина Горчева, Калинка Влчева, све саме велике певачице према којима сам гајила огромно поштовање.“
Поштоваоци бугарског фолклора веома добро знају да је 1989. године серија албума хора „Мистерија бугарских гласова“ освојила Греми награду. Међу награђеним песмама је „Безродна невеста“ (Нероткиња) у извођењу Ратке Алексове.
„Ово је била песма којом смо током првих година отварали концерте хора. Композитор Николај Кауфман ју је написао за мене. Публика је волела ову песму, а ми смо били млади, пуни ентузијазма, певало нам се, после концерата су сви били срећни и задовољни,“ рекла је Ратка Алексова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Неизвесност у којој се налазила Бугарска, али и страст према пењању натерали су пре 27 година Константина Златева да с ранцем на леђима и 3.000 долара у џепу крене ка остваривању дугогодишње жеље – да савлада један од врхова у америчком националном парку..
Николај Коларов је бугарски виолончелиста који већ скоро 30 година своју академску каријеру, као и концертну делатност гради у Минесоти, САД. Његов дуг пут преко океана повезан је са жељом да магистарске студије у области гудачких инструмената упише у..
Прошло је 116 година од када је 22. септембра 1908. године Бугарска заузела своје равноправно место међу осталим слободним и независним земљама у Европи. Иако је, за разлику од Уједињења, проглашење Независности Бугарске у потпуности политички чин, то га не..