„Као дете нисам знала шта да учим, ни каква да постанем када одрастем, каже певачица. Нас је било троје деце, а били смо и веома сиромашни, али пак смо живели слободни, у загрљају дивно лепе природе. Певала сам у школском хору који је био изврстан. Волела сам да рецитирам песме на празницима. Наступала сам и у школском позоришту. Уопште некако је било предодређено да проведем живот на сцени. У 60-70. годинама код нас је било више аматерских народних састава. Тако сам после једне аудиције у мом родном селу Студена постала чланица хора Синдиката рудара у Пернику. Одавде је почела и моја певачка каријера. Диригент Бојан Нанков је тада био уважени педагог. Овде сам сазнала вокалне танчине шопског певања и посебно тзв. „граовског тресења“ које је карактеристично за наше фолклорно подручје.“
Ратка Алексова је еталон јединственог граовског интерпретаторског стила, који је типичан за рејон Перника, Радомира и Брезника. Она зна све уобичајене за тај регион сватовске песме и песме о Марку Краљевићу. Заједно са својим супругом композитором Бојаном Нанковим Ратка Алексова очарава публику широм света.
„Велика школа народног певања довела ме у народни хор Радија Софија – наставља она. То је био велики заокрет у мом животу и не само стваралачки. Четири деценије Бојан је за мене писао песме – и солистичке, и дуете. Стварао, обрађивао, снимао, дириговао. Г. 1971. када сам постала члан хора, отпутовали смо у Француску. То ће заувек остати у мојој свести. 1988. г. швајцарски продуцент Марсел Селије је постао кум нашег хора „Мистерија бугарских гласова“. А 1990. г. стигла је и награда „Греми“ за сваку од чланица формације понаособ. Примале смо позиве из целе Европе, Азије, Америке. Обишле смо планету. Наш хор је избран за светског амбасадора европске културе. И ја сам била веома срећна, док нисам изгубила Бојана. Али ипак имам сина и унуке које обожавам. А хор „Мистерија бугарских гласова“ је моја друга породица већ 45 година.“
