У различитим периодима свог постојања Дирекција програма за иностранство БНР, која је данас позната као мултимедијална вишејезична платформа БНР – Радио Бугарска, је за низ популарних домаћих новинара била много више од радног места. Један од њих је дугогодишњи новинар листа „Труд“ Тодор Токин, који је 15 година свог новинарског рада посветио тзв. Централној информативној служби (сада Редакција на бугарском језику) и Редакцији на енглеском језику.
На Радију се запослио 1977. године, када је имао 26 година и скоро одмах поверен му је ресор „Политика“. Из тог времена датира и његово познанство са Гињом Ганевом, који је годинама касније изабран за првог заштитника грађана у земљи.
„Године 1989. вратио сам се из Нигерије /белешка аутора: тамо је радио као преводилац за енглески језик бугарске грађевинске компаније „Техноекспортстрој“/ и одмах сам почео да пратим и извештавам о политичким догађајима везаним за тзв. Зелени покрет, покрет „Екогласност“ и разне друге организације. Успео сам да упознам сву опозицију и добро се сећам јако политизоване ситуације за време Округлог стола.“
Упркос свом јединственом карактеру као јединог медија који пружа разноврсне и богате информације из Бугарске и о Бугарској, на бугарском језику и 10 страних језика, постојање Радио Бугарске је више пута довођено у питање. Пре последњег покушаја „преструктурирања“ и „редуковања“ броја редакција 2017. године, који је добио велики публицитет, било је и других, а један од њих спречен је управо уз помоћ Тодора Токина. Ево шта нам је он рекао о томе:
„Када је 1991. на власт дошао СДС, хтели су да угасе Дирекцију програма за иностранство, пошто су сматрали да је она проводник комунистичке идеологије. Пошто сам био близак рођак тадашњег председника парламента Стефана Савова, затражио сам састанак са њим, на који сам отишао са тадашњим директором Радио Бугарске – Рајном Константиновом. Присуствовали су још Александар Јорданов, председник посланичке групе СДС и Михаил Неделчев, председник Парламентарног одбора за радио и телевизију. Објаснили смо им детаљно шта заправо радимо, колико слушалаца имамо широм света, како нам они пишу итд. и на крају су нам рекли да нас неће угасити, иако су претходно већ биле угашене редакције на италијанском, португалском, и ако се не варам, на арапском језику“.
„Био је то буран живот и никако не бих рекао да смо ми били проводник неке комунистичке идеологије, већ напротив! Наши програми су били намењени цивилизованим, демократским земљама. У некима од њих људима је тешко било да схвате каква је то функција „првог секретара Централног комитета“ и зато смо друга Тодора Живкова називали ˈпредседником Бугарскеˈ, без дугих објашњења“, каже Тодор Токин.
„Тада је сваки колега имао свој ресор, а Централна информативна служба је имала и много спољних сарадника, који су нам слали коментаре, анализе, интервјуе. Осим тога, имали смо различите тематске емисије. Једна од њих била је „Омладински журнал“ коју је водио Стојан Кирчев – Џеки. Он је радио у екипи на француском језику редакције „Африка“, али пошто се знао са Јорданом Георгијевим /белешка преводиоца: нашим познатим водитељем музичке емисије БНР - ˈМузикална стълбицаˈ (Музичка лествица)/, понекад је водио и ту емисију. Захваљујући томе и у нашим емисијама су објављивани садржаји о домаћим групама као што су „Штурците“, „Сигнал“, ФСБ. Чим се појави нека нова група, он је одмах правио интервју са њима.“
Од 1984. године Тодор Токин је почео да ради и у Редакцији на енглеском језику. Програма за иностранство. Каже да су у редакцијама на страним језицима преводиоци-спикери били „суперпрофесионалци”.
„Садржај је био веома разноврстан. Поред вести и актуелних коментара, које смо редовно емитовали, сваке недеље је била емисија под називом „Top of bulgarian pops“, у којој смо емитовали 10 најпопуларнијих бугарских песама. Водио ју је музичар Теодор Шишманов – дугогодишњи солиста групе „Тоника СВ“. Певач Георги Минчев пак је исту емисију снимао на француском језику. Тадашњи шеф Редакције на француском језику – Иван Авуски, је одмах пригрлио ову идеју. Редакција на енглеском језику је имала и емисију посвећену радио-аматерима. Водио ју је Димитар Петров. Стизала су нам бројна писма слушалаца“ – наводи наш саговорник.
Тодор Токин је БНР напустио 1992. године, када га је његов школски друг, у оно време заменик главног уредника листа „Труд“, позвао да се придружи његовој екипи. Отада до данас каријера новинара је повезана са штампаним медијима, у којима прати политичку ситуацију у земљи. Он је категоричан да се свет тренутно налази у ситуацији „великог ишчекивања“, везано за политику новог председника САД Доналда Трампа и очекивање када ће и како бити окончан рат у Украјини.
Прочитајте још:
Фотографије: Facebook /Тодор Токин, архива, БНР - Ани Петрова, БТА, Facebook /ФСБ
Превела: Албена Џерманова
" Пре него што сам изумео ‘трапез смрти’, знали су ме као Лазара Добрича. Било је то име које је красило плакате и под којим сам најављиван у програм има. Али, Сењор светске циркуске уметности заувек ће остати упамћен по најризични јој..
De Là Trâp – ово звучно име је ове године привукло пажњу љубитеља хип-хоп културе и код нас. Само у два месеца заједнички пројекат "333" са популарним репером 100 Кила прикупио је скоро милион прегледа на једној од мрежа за дељење видеа. А..
Иако се у нашој земљи обарање руке ретко сматра престижним спортом, Бугарска се може похвалити статусом светске силе у овој дисциплини, с обзиром на то да је изнедрила вишеструке европске и светске шампионе. Захваљујући такмичарима као што су Пламен..