14. фебруара део западног света слави Светог Валентина, односно Дан заљубљених, који већ обележавају и многи Бугари. Али на тај дан ми имамо стародавну традицију – славимо Тривундан – православни празник у част Светог Трифуна који од 1968. г. Бугарска православна црква обележава 1. фебруара по Грегоријанском календару, међутим у народу је задржана традиција прославе према јулијанском календару – 14. фебруара.
И тако ми имамо изванредну прилику да бирамо који ћемо празник данас славити, али свакако ћемо наздравити чашом доброг вина.
Грожђе и вино су одувек заузимали посебно место не само на трпези већ и у духовном свету Бугара. Грожђе ужива посебно место у нашој ритуалној пракси. Вино је тесно повезано са народним веровањима и обичајима нашег народа. Познато је да нема свадбе без вина и кола. Пре него што уђу у свој нов дом, младенци попију вина како би живели у љубави и слози. Да би се лакше породила, трудници такође дају мало вина, а новорођенчету се поред огњишта симболички дају прве капи вина како би било здраво и црвено. Вино присуствује и у погребним обредима.
Међу свим обичајима и обредима везаним за грожђе и вино најважније место заузима ритуално орезивање прве лозе и заливање понеког чокота вином на Тривундан – да би лоза бујала, људи били здрави и да би се родио добар род.
Више о грожђу и вину у бугарском фолклору можете прочитати ОВДЕ.
Саставила: Весела Крстева
Уредила и превела. Албена Џерманова
Данашњи дан означава почетак низа децембарских празника који нас воде ка Божићу, када ћемо са својим најближима поделити светле тренутаке мира, радости и љубави. „Варвара вари, Сава пече, Никола гостe дочекује”, тако бугарски народ мудро описује три..
15. новембра у Бугарској почиње Божићни пост, који траје 40 дана и други је по дужини у православном календару. Он има сврху да вернике спреми за достојно слављење рођења Господа Исуса Христа. Божићни пост је радосно очекивање празника рођења..
Један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег првобитно је установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина..