Три свеца отварају врата децембарске празничне сезоне

објављено 4.12.23. 12.45

Фотографија: архив

Данашњи дан означава почетак низа децембарских празника који нас воде ка Божићу, када ћемо са својим најближима поделити светле тренутаке мира, радости и љубави.

„Варвара вари, Сава пече, Никола гостe дочекује”, тако бугарски народ мудро описује три празника на почетку последњег месеца у години.

У том низу празника, први је тзв. Света Варвара или како га још називају Женски Божић. Бугарска православна црква 4. децембра слави успомену на Свету великомученицу Варвару – девојку потеклу из племићке породице, којој је због њене хришћанске вере почетком IV века одсечена глава. Назив Женски Божић везује се за обичај који постоји у западној Бугарској. Tамо, наиме, на данашњи дан девојке и девојчице одевене у празнично рухо, са торбицом преко рамена, иду од куће до куће певајући песме и благосиљајући укућане уз жеље за здравље и плодност. Бугари верују да се на Вариндан ноћ и дан изједначавају и да се од тога дана па до Игњатијевдана (20. децембра) дан „продужује“ колико је врх игле.

У народу постоји веровање да су Света Варвара, Свети Сава и Свети Никола повезани родбинским везама. У свести Бугара, Сава, чији се празник слави 5. децембра, је најчешће жена, Варварина сестра, док је Свети Никола њихов брат. У Бугарској се верује да Варвара децу штити од заразних болести, понајвише од богиња, а Свети Сава управља кугом. Да се сестре не би наљутиле, у неким крајевима наше земље постоји народно веровање да на данашњи дан не треба пипати маказе, игле, ножеве и слично. У другим крајевима Бугарске овај дан је посвећен сећању на мртве – жене кувају жито и обављају помен умрлима на гробљу. На овај дан, обавља се и ритуал за плодност. Жене које не могу затруднети, на изласку сунца просејавају брашно кроз сито окренуто наопачке. Затим месе и пеку обредни хлеб који деле пролазницима на некој раскрсници, чврсто верујући да ће то „преокренути” њихову срећу.

Успомену на Светог Николу Чудотворца славимо 6. децембра. Заштитник рибара и банкара заправо је и архетип доброг старца кога сва деца са нестрпљењем ишчекују за Божић.

Мало је познато да је лик Божић Бате везан за Светог Николу Чудотворца, који је тако назван због бројних чуда која је чинио не само за живота, већ и након што је напустио овај свет. Једна од најпопуларнијих прича описаних у житију овог светитеља говори о његовој чудесној победи над морском олујом, коју је укротио својим молитвама.

У бугарском фолклору, светац има крила, што му даје одлике митске слике човека змаја. Етнографи су забележили предања која говоре о томе како се, док је Свети Никола седео за трпезом, на мору дигла снажна олуја. Свети Никола је тобоже заспао, а у ствари је одлетео да спасава људе у невољи. О томе говори и прелепа песма „Свети Никола коња кује“, која се на Никољдан пева око празничне трпезе.

Више о бугарској традицији и обичајима везаним за обележавање Светих Варваре, Саве и Николе прочитајте ОВДЕ.

Саставила: Елена Каркаланова

Превод: Свјетлана Шатрић

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!