Један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег првобитно је установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина Великог, када је отишла у Палестину да посети света места. Јелена је са собом понела само делић тог крста и послала га свом сину Константину, а сам Крст положила је у храм Васкрсења Христовог, који је био подигнут на месту Христовог гроба. Неколико година касније, 13. септембра храм је освећен и од тада је установљено да се Воздвижење Крста Господњег празнује следећег дана – 14. септембра.
Крстовдан је један од највећих хришћанских празника, који се обележава посебно свечано. У ноћи 13. на 14. септембар служи се ноћна литургија. Постоји традиција да се на Воздвижење Часног крста у храмовима обавља водоосвећење, а свештеници обилазе по кућама верника да би их пошркопили светом водом за здравље.
За Крстовдан и Поклоњење Часном Крсту Господњем везано је и једно од најпознатијих светих места у Бугарској – предео Крстова Гора у самом срцу планине Родопи. Верује се да је тамо на крстатом брду такође закопан делић Крста на коме је разапет Исус Христ, онај делић који је царица Јелена послала свом сину. Зато сваке године, у ноћи 13. на 14. септембар на хиљаде верника окупља се на врху где се налази манастирски комплекс „Света Тројица”, у нади да ће добити исцељење и Божју помоћ.
У народу се верује да су на Крстовдан дан и ноћ једнаки. Празник је везан за крај летње и почетак јесење пољопривредне сезоне. Од тога дана почиње сетва зимских житарица, при чему се семена усева освећују, као и берба грожђа.
На Крстовдан имендан славе Крстјо, Крстан, Крстана, Крстена, Крстенка, Крстин, Крстина, Ставри, Ставро…
Саставила: Дарина Григорова
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БТА, БГНЕС
Бугарска 3. марта обележава 147. годишњицу свог ослобођења од петовековне османске владавине. Овај дан је 1990. године проглашен за национални празник одлуком Народног собрања. Санстефански мировни уговор између Русије и Османског царства, потписан..
Данас су Беле покладе, последњи дан Сиропусне недеље. Празник је покретан, а увек се обележава пред почетак Васкршњег поста. У Сиропусној недељи, која се зове још Сирна недеља, сви који су решили да према православном календару поштују Велики..
Комеморативним скуповима у Софији и Русеу, уз учешће званичника Министарства спољних послова, државних органа, академских истраживача, грађана и јеврејских организација, Бугарска обележава 27. јануар – Међународни дан сећања на жртве Холокауста...
Данас су Беле покладе, последњи дан Сиропусне недеље. Празник је покретан, а увек се обележава пред почетак Васкршњег поста. У Сиропусној недељи,..
Бугарска 3. марта обележава 147. годишњицу свог ослобођења од петовековне османске владавине. Овај дан је 1990. године проглашен за национални празник..