Бугарски дипломатски институт је обележио 15. година постојања међу старим географским мапама на којима је Бугарска стално присутна – чак и када се налазила у границама Османског царства. У галерији “Мисија” гости и дипломате су дали реч емигранту др..
Људи који у исхрани користе само биолошки чисте производе набављају их претежно на тзв. фармерској пијаци. Међутим, ове пијаце постоје претежно у великим градовима, а произвођачи који продају своје производе наилазе на низ препрека – од..
Кад флаша ватреног пића обиђе неколико круга, сви се неспоразуми и свађе заборављају а људи се грле као рођена браћа. Ово најбоље знамо сви ми на Балкану где се ни због чега палимо као шибица, али и имамо рецепт за гашење пожара. Осму..
Документарни филм „105 минута Софије – историја града“ прича о кључним догађајима који су обележили историју наше данашње престонице која траје већ 8 хиљада година. Путовање временом представља археолошка открића, иновативна просторна урбана..
Вивалди моли за пажњу трљајући се о руке сваког човека. У Јужном парку у Софији он тражи пријатеља који би га повео кући са собом. Удомитељски дан на који су прихватилиште за псе у селу Горњи Богров и општинско предузеће „Екоравновесие“..
Попут драгуља у шкрињи Елијас Канети чува своје успомене из детињства проведеног у родном граду Рушчуку (данашњем Русеу) како би их једног дана расуо тамо где ће га живот нанети а употпунио новим осећањима, схватањима и размишљањима. Стога ће и..
Они називају Бугарску „прадомовином” и само у једној речи стане родољубље које наслеђују рођењем. А пошто њихов патриотизам извире из срца он је, исто као и љубав, тих. Викторија Војтович је извођењем песме „Где је мој драган” расплакала..
Млади архитект Пламен Мирјанов приказује богатства наше земље у кратким филмовима да би подстакао више Бугара да је заволе кроз упознавање њене природе, вишевековних традиција и културних достигнућа. „Света азбука”, „Магија бугарске руже”, „Дух..
1. септембра ће у Старом граду у Пловдиву почети традиционално издање најстаријег форума за савремену уметност у Бугарској, које ове године носи назив „Иза површине.“ 1967. године је Атанас Крстев, кога његови суграђани зову Начо Културата због..
Један град има толико прича колико је људи доживело емоције под његовим небом. Али постоје и такве приче чије речи можемо препознати кад угледамо рушевине неког храма, приседнемо на камен који су ветар и сунце обликовали или притворених очију слушамо..
