Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

БПЦ слави Дан светог Пајсија Хиландарског

Фотографија: Иво Иванов

19. јуна Бугарска православна црква (БПЦ) слави успомену на бугарског просветитеља Пајсија Хиландарског – аутора „Историје славјанубугарске“, дела које се сматра једним од највреднијих бугарских наслеђа и које је снажно утицало на стварање бугарске националне идеје.

Светогорски монах је међу значајним личностима у историји бугарске цркве, историје и културе, које су у тешкој за Бугарску историјској епохи османске владавине свој живот посветиле очувању бугарског језика и културе. Он је веровао да су култура (историја) и језик два основна елемента за очување националног идентитета бугарског народа. Из тог разлога га историчари и истраживачи сматрају зачетником бугарског препорода и народним будитељем. Својим радом на очувању бугарске историје, Свети Пајсије Хиландарски остаје један од најважнијих симбола бугарског националног идентитета и културе.

Канонизован је за свеца писаним актом Светог синода Бугарске православне цркве 1962. године.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Цар Борис ІІІ (1894-1943)

Цар-ујединитељ Борис III у сећањима свог сина Симеона Сакскобурготског

Данас се навршава 131 година од рођења бугарског цара Бориса III, владара који је у колективном сећању свог народа остао упамћен као "цар-ујединитељ". Његов син, Симеон Сакскобурготски (Симеон Сакс-Кобург-Гота), у једном од својих ретких интервјуа,..

објављено 30.1.25. 13.20

Бугарско свештенство и мирјани опраштају се од игумана манастира Зограф

У митроплитској катедрали Свете Недеље у Софији архијереји БПЦ су служили заупокојену Свету литургију игуману светогорског манастира Зограф, Високопреподобном схиархимандриту Амвросију, који је након краће болести 27. јануара 2025. године уснуо у..

објављено 28.1.25. 12.29

Остаци римских војних утврђења из I века откривају нове детаље о животу код Лома

Археолошка ископавања у кварту Калето, у граду Лом на обали Дунава, открила су остатке римских одбрамбених утврђења која датирају из I века нове ере. Тим предвођен гл. ас. др Владиславом Живковим из Националног археолошког института са музејем при..

објављено 26.1.25. 11.40