У митроплитској катедрали Свете Недеље у Софији архијереји БПЦ су служили заупокојену Свету литургију игуману светогорског манастира Зограф, Високопреподобном схиархимандриту Амвросију, који је након краће болести 27. јануара 2025. године уснуо у Господу на Војномедицинској академији у Софији.
Схиархимандрит Амвросије је рођен 10. новембра 1939. године у Бугарској. Свој духовни пут започео је у раном детињству. Завршио је техничку школу за обраду дрвета, а потом и Софијску духовну семинарију код железничке станице Черепиш. У Бачковски манастир отишао је 1973. године, а четири године касније – 1977. се замонашио. Сабрат манастира Зограф постао је 1981. године. Дана 21. априла 1997. је рукоположен у чин јерођакона, а два дана касније – у чин јеромонаха. На дан рукоположења у чин јеромонаха примио је дужност игумана манастира Зограф. У чин Велике схиме замонашен је 7. августа 2007. године.
Остаће упамћен као велики духовни ауторитет, трудбеник и обновитељ.
Његовим благословом у манастиру Зограф се развила веома важна издавачка делатност. Такође, у његово време, извршена је обнова изгорелог дела манастира, изграђена је библиотека и зграда за ходочаснике, пише на интернет страници Светог синода БПЦ.
Поводом његовог упокојења у писму саучешћа председник Румен Радев наводи: „Сви смо изгубили ревносног слугу Божијег и чувара православља, православног јединства и свега што је бугарско, који је свој живот посветио духовном развоју манастира Зограф и Свете Горе“.
Поклоњење упокојеном Високопреподобном схиархимандриту Амвросију биће данас током целог дана до 20,00 часова у цркви Свете Недеље.
Археолошка ископавања у кварту Калето, у граду Лом на обали Дунава, открила су остатке римских одбрамбених утврђења која датирају из I века нове ере. Тим предвођен гл. ас. др Владиславом Живковим из Националног археолошког института са музејем при..
Ове године обележава се петнаест година од проналаска моштију Светог Јована Крститеља током археолошких ископавања на созополском острву, која је водио тим археолога предвођен проф. др Казимиром Попконстантиновим. Аутентичност овог открића, пронађеног..
Од првих покушаја летења помоћу ручно направљених крила још у 19. веку, преко првих светских борбених летова с циљем извршавања задатака извиђања и бомбардовања и историјског слетања авиона са угашеним мотором, до шесте светске свемирске силе.....