Бугарска православна црква је словенске првоучитеље Ћирила и Методија канонизоваа као свеце зато што су они преводили богослужбене књиге са грчког на старословенски језик и ширили хришћанство међу Словенима.
Света браћа, које је Папа Јован Павле II прогласио заштитницима Европе, су у IX веку остварила своју културну револуцију, којом руше мит о три света језика у богослужењу (латинском, грчком и хебрејском језику) и крче пут ка хришћанској просвети – не само Словена, већ и свих средњовековних народа.
Након просветитељске мисије у Великој Моравској и Панонији они су 868. године стигли у Рим. Папа Хадријан II је лично дочекао браћу рођену у Солуну. „Више није могао да чека те је повео са собом све свештенике и архијереје који су се тамо налазили и изашао да дочека свеце. . . " – пише о том догађају њихов ученик Свети Климент Охридски.
Истраживачи објашњавају успех двојице браће личношћу Светог Ћирила, чије је световно име Константин Филозоф. Својом ученошћу он је разбио сумње да преводи светих књига могу изазвати јерес. Срећна околност била је чињеница да су браћа донела и поклонила Ватикану мошти Светог Климента, који је био један од првих папа Рима и ученик апостола Петра и Павла.
У базилици Свете Марије Велике у Риму папа Хадријан ІІ је свечано освештао словенску азбуку Ћирила и Методија као и књиге исписане овим писмом. Служена су свечана богослужења на старословенском језику. По папином налогу Методије је постављен за архиепископа.
После смрти Светог Ћирила у Риму, где је и сахрањен, архиепископ Методије се вратио у Моравску и Бохемију. Тамо је, упркос препрекама које је стварало франачко свештенство, проповедао, покрштавао и преводио до краја својих дана 885. године.
Због свог просветитељског рада Ћирило и Методије су на иконама увек приказивани као књижевници и просветитељи који у рукама држе свитак са словима азбуке коју су они створили. И данас њихова имена симболизују духовни мост између источних и западних хришћанских традиција, као и културно јединство Европе.
Саставио и уредио: Иво Иванов
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: архива, БГНЕС
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен..
Променљиво облачно