Занимљив детаљ из историје Пловдива чува централна зграда Универзитета „Паисије Хиландарски“ под чијим кровом је у 19. веку била једна од најугледнијих образовних установа – Француски мушки колеџ „Свети Августин.“
Француски колеџ „Свети Августин“ су 3. јануара 1884. године основали свештеници Реда асумпциониста у Пловдиву. Ред је уз благослов папе Пија IX обављао просветитељску мисију у источном делу Старог континента који је у то време био у саставу Османског царства. Године 1863. је у Пловдиву своја врата отворила католичка школа „Свети Андрије“ у којој су предавали асумпционисти.
Многа истакнута имена бугарске уметности и успешни пословни људи завршили су тај колеџ. Међу њима су сликар Цанко Лавренов, чувени капелмајстор Георги Шагунов и друштвени посленик Петар Увалијев. Колеџ је затворен 1948. године.
Колеџ „Свети Августин“ је полазна тачка пешачке туре „Бонжур, мон амур Пловдив“ водича Екатерине Терзијеве, која има за циљ да госте и становнике града упозна са историјом, културом, архитектуром и традицијама француске заједнице у Пловдиву – од њеног доласка у нашу земљу пре два века до данас.
Пратећи француску нит у Пловдиву учесници туре имаће прилику да посете дом вицеконзула Шарла Шампоазоа који је 1858. године спасао град од спаљивања. Шампоазо је 1962. године, због свог интересовања за археологију, учествовао у археолошким истраживањима на грчком острву Самотраки где је приликом ископавања открио статуу богиње Нике и послао ју је у Француску. Статуа је предата Музеју Лувр, где је и данас изложена.
Свој печат у културној историји Пловдива оставио је и француски песник, писац и путешественик Алфонс де Ламартин који је у 19. веку посетио Пловдив, одсео је у кући у Старом граду. Данас на самом врху Џамбаз брежуљка успомену на Ламартина чува кућа названа по њему. Кућа је због рестаурације затворена за посетиоце.
Припремила: Гергана Манчева
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен..