Независно од времена у коме живимо, календар непрестано одбројава дане. Ближе се омиљени Божићни празници, а са тим и крај Божићног поста који је установљен да бисмо се пре Христовог рођења очистили покајањем и молитвом.
Бугари су се придржавали одређених правила храњења још пре него што су званично примили хришћанство у 9. веку. Тако, рецимо, у одређеним периодима календарског циклуса било је забрањено да се једе храна одређене боје, људи су неке воћке јели само на празнике и сл.
Поред уздржавања од хране животињског порекла, хришћански пост подразумева и прочишћење од лоших мисли и дела. Током поста су забрањена „бурна весеља и кола,“ а исто тако и сексуални односи. Као што је Свети Василије рекао: Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од мрсне хране, зато што је истински пост удаљавање од злих дела.“
Данас неки православни духовници препоручују пост у одређеним случајевима, ван хришћанског календара. Божићни пост траје шест недеља, а најстрожа је последња недеља (између 20. и 24. децембра) која је само на води. Она се завршава Бадњом вечери, а на Божић се једу месо, јаја и млечни производи.
Више о духовном смислу поста и традицијама у Бугара можете да сазнате ОВДЕ.
Уредила: Албена Безовска
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Данашњи дан означава почетак низа децембарских празника који нас воде ка Божићу, када ћемо са својим најближима поделити светле тренутаке мира, радости и љубави. „Варвара вари, Сава пече, Никола гостe дочекује”, тако бугарски народ мудро описује три..
15. новембра у Бугарској почиње Божићни пост, који траје 40 дана и други је по дужини у православном календару. Он има сврху да вернике спреми за достојно слављење рођења Господа Исуса Христа. Божићни пост је радосно очекивање празника рођења..
Један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег првобитно је установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина..