Прави драгуљ у подножју Витоше је Бојанска црква Светог Николе и Светог Пантелејмона, која је пре 41 године уврштена на Унескову листу светске културне баштине. Црква, која већ 761 годину успева да очува предренесансне фреске још увек чува неодгонетнуте тајне као, на пример, чија је рука осликала лепе фреске. Разоткривено је преко 240 изузетно реалистичких ликова у којима нема типичног за црквено сликарство аскетизма, већ се у сваком потезу кичице непознатог мајстора осећа прави живот. Нема шаблона, нема понављања…
Свети Никола је патрон доњег спрата, који се користио као сеоски храм. Тамо је насликано 18 сцена из његовог житија, неке од којих су ретка појава у црквеном уметничком канону. Ту је портрет небеског покровитеља Бугарске Светог Јована Рилског, као и једини у свету, према Андреју Грабару, лик Христоса у дечачким годинама на слици "Исус међу књижевницима у храму".
Горњи спрат је посвећен Светом Пантелејмону а био је породичан параклис севастократора (управника Софијске области у оно доба) Калојана и Десиславе. За време природне несреће у Средњем веку кров је озбиљно оштећен и већи део фресака је бесповратно изгубљен.
Данас се посете цркви одвијају према посебном режиму. Дозвољен је улазак групама од највише осам људи, а боравак у цркви траје свега десетак минута.
Више о овом драгуљу у подножју планине Витоше и шта каже једна од бројних легенди о анонимном Бојанском мајстору можете сазнати ОВДЕ.
Саставила и уредила: Елена Каркаланова
Превела: Албена Џерманова
Фотографија: historymuseum.org
Један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег првобитно је установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина..
Уметност вођења преговора између представника група или држава – овако укратко можемо дефинисати појам дипломатије. Реч „дипломатија“ води порекло од грчке речи диплома. Поред уобичајеног значења, ова реч значи још и повеља коју након преговора..
Ивањдан се увек празнује 24. јуна, када црква слави рођење Св. Јована Крститеља. Фолклорна традиција везује се за дан летње дугодневнице, када сунце „трепери“ и „игра“ док излази и креће пут зиме. У народу се верује да свети Јован тада облачи кожух и..