Ивањдан се увек празнује 24. јуна, када црква слави рођење Св. Јована Крститеља. Фолклорна традиција везује се за дан летње дугодневнице, када сунце „трепери“ и „игра“ док излази и креће пут зиме. У народу се верује да свети Јован тада облачи кожух и одлази да донесе зиму или да припремајући се за зиму, крпи кожух.
Према веровањима, у поноћ уочи Ивањдана „небо се отвара“, звезде „силазе на земљу“ да би омађијале траве и цвеће и дале им лековиту чудотворну моћ... Јављају се натприродна бића – вампири, змајеви и вилењаци. Девојке и невесте дочекују излазак сунца и на основу своје сенке дају предвиђања о здрављу и животу током године, нестинари у Странџи играју на жеравици, на другим местима се пале ритуалне ватре које су пројекција небеске ватре – Сунца.
У софијском селу Доњи Богров Ивањдан се жељно ишчекује. Тамо се жене облаче у бело и рано ујутру одлазе да скупљају биље које је у том крају веома разноврсно. О овој традицији говори и материјал из ризнице Радио Бугарске:
На Ивањдан имендан славе Ењо, Енчо, Јана, Јанка, Јанко, Јанчо.
А ми им унапред честитамо песмом „Елин-пелин“ у извођењу Анастасије Костове, чувене интерпретаторке народних песама добруџанског фолклорног краја. Репертоар Анастасије Костове чини преко 250 народних песама, од којих се већина чува у Златном фонду БНР. Песма „Елин-пелин“ једна је од најпопуларнијих.
Текст: Красимир Мартинов
Превод: Свјетлана Шатрић
Дана 16. новембра 1878. године рођен је Михајло Парашчук – украјински вајар, који је створио архитектонске елементе од украса неких од најимпозантнијих зграда у бугарској престоници. Његов пут је кренуо из села Варваринци (тада у границама..
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..