Ивањдан се увек празнује 24. јуна, када црква слави рођење Св. Јована Крститеља. Фолклорна традиција везује се за дан летње дугодневнице, када сунце „трепери“ и „игра“ док излази и креће пут зиме. У народу се верује да свети Јован тада облачи кожух и одлази да донесе зиму или да припремајући се за зиму, крпи кожух.
Према веровањима, у поноћ уочи Ивањдана „небо се отвара“, звезде „силазе на земљу“ да би омађијале траве и цвеће и дале им лековиту чудотворну моћ... Јављају се натприродна бића – вампири, змајеви и вилењаци. Девојке и невесте дочекују излазак сунца и на основу своје сенке дају предвиђања о здрављу и животу током године, нестинари у Странџи играју на жеравици, на другим местима се пале ритуалне ватре које су пројекција небеске ватре – Сунца.
У софијском селу Доњи Богров Ивањдан се жељно ишчекује. Тамо се жене облаче у бело и рано ујутру одлазе да скупљају биље које је у том крају веома разноврсно. О овој традицији говори и материјал из ризнице Радио Бугарске:
На Ивањдан имендан славе Ењо, Енчо, Јана, Јанка, Јанко, Јанчо.
А ми им унапред честитамо песмом „Елин-пелин“ у извођењу Анастасије Костове, чувене интерпретаторке народних песама добруџанског фолклорног краја. Репертоар Анастасије Костове чини преко 250 народних песама, од којих се већина чува у Златном фонду БНР. Песма „Елин-пелин“ једна је од најпопуларнијих.
Текст: Красимир Мартинов
Превод: Свјетлана Шатрић
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..