Према подацима Републичког завода за статистику Србије из 2011. године, као Бугари се изјаснило нешто изнад 18.000 људи. Највише их живи у источном делу нашег западног суседа, првенствено у општинама Босилеград и Димитровград. Последњих година, услед све веће економске миграције, Бугара тамо је све мање.
„Главна карактеристика бугарске мањине у Србији је да је она разједињена. Не понашамо се као један организам“ – каже Мила Васов, директор Новинско-издавачке установе „Ново Братство“ и главни уредник истоименог листа који излази на бугарском језику у Нишу.
Према мишљењу Миле Васова, главна улога медија на бугарском језику у Србији требало би да буде уједињујућа за Бугаре тамо.
Више о тој теми сазнајте из нашег прилога О Бугарима у Србији и мисији листа на бугарском језику „Ново Братство“.
Повод да се присетимо шта је раније ове године Мила Васов изјавио у интервјуу Радио Бугарској је 8. новембар – Дан Западних покрајина, који је први пут обележен 1922. г.
Саставила: Елена Каркаланова
Превела: Албена Џерманова
Данашњи дан означава почетак низа децембарских празника који нас воде ка Божићу, када ћемо са својим најближима поделити светле тренутаке мира, радости и љубави. „Варвара вари, Сава пече, Никола гостe дочекује”, тако бугарски народ мудро описује три..
15. новембра у Бугарској почиње Божићни пост, који траје 40 дана и други је по дужини у православном календару. Он има сврху да вернике спреми за достојно слављење рођења Господа Исуса Христа. Божићни пост је радосно очекивање празника рођења..
Један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег првобитно је установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина..