Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Древни Пловдив не престаје да открива своје тајне

У центру Пловдива пронађен је још један археолошки налаз – мермерна статуета богиње Кибеле. „Форум Север“, место где је пронађена античка фигура, истражује се од 1986. године и представља срце града. То је највећи антички трг пронађен на територији Бугарске и један од највећих на Балкану. Његова укупна површина износи преко 0,2 ха а ове године су истраживачи истражили око 250 квадратних метара. Ископан је северни део Агоре – градског трга древног Филипопола, као и комплекс јавних зграда. Тамо су, у античко доба, житељи Филипопола учествовали у политичким и религиозним догађајима, а трговци су нудили своју робу.

Статуета Кибеле је пронађена у касноантичком слоју с почетка 4. века, када се хришћанство афирмише као религија на Балкану и сви су пагански симболи подвргнути уништавању. Вероватно је зато пронађена фигура спаљена и сломљена, каже руководилац археолошких ископавања Маја Мартинова и наставља:


„Израђена је од мермера са традиционалном иконографијом. Кибела је села на престо, а око ње су два лава. У левој руци држи добош. Статуета је с краја 2-3. века после нове ере. Реч о веома добро израђеној малој скулптури. Првобитно је Кибела фригијска богиња, оличење мајке природе. Поштовали су је претежно у Малој Азији. Преко грчких колонија култ богиње Кибеле проширио се и на нашем тлу. У римско царско доба, откада је и наша статуета, она је већ сматрана заштитницом благостања градова и целе државе. Ми је повезујемо претежно са фригијским досељеницима у Филипополу, чије је присуство документовано.“

Статуета Кибеле није једини важни налаз на који наилазе археолози 2019. године. Пронађена је и мермерна плоча на старогрчком језику. Натпис представља део царског писма које је било изложено у северном, најрепрезентативнијем делу градског трга Филипопола, да би било доступно свима. Ево шта о њему каже Маја Мартинова:


„Дотично писмо је написано у одговор на молбу у име града или у име савеза трачких градова. Из текста се види да је писмо везано за конкретан случај поводом којег су, да би га испитали, стигла два изасланика. Из разлога што недостаје пуни текст, није баш јасно који је случај у питању, али се помиње новчана казна која се мора платити. При крају писма пише о грађанину, очито високог друштвеног статуса, који ће платити казну. Натпис је датиран с краја 2-почетка 3. века после Христа. Нажалост, није очувано име цара, али према стручњаку за епиграфе Николају Шаранкову, реч је о цару Септимију Северу, који је одредио новчану казну граду зато што је у трци за царски престо Филипопол подржао његовог ривала Песценија Нигера.“

Тренутно археолози истражују културни слој из римског доба. Предстоји им да документују четири основне грађевинске фазе изградње Агоре Филипопола, које се одликују како по промени параметара отвореног простора на тргу, тако и по украсу у пронаосу.



Превела: Албена Џерманова

Фотографиje и видео: archaeologia-bulgarica.com



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Свети бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан

Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..

објављено 1.11.24. 11.40

Бугарска обележава 165 година од рођења језикословца Александра Балана

Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..

објављено 27.10.24. 16.00

Свети Димитрије Солунски – духовни покровитељ Видинa

Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..

објављено 26.10.24. 06.30