Бугарска 4. фебруара обележава 153 године од рођења Гоце Делчева, једног од најзначајнијих револуционарних вођа који је свој живот посветио ослобођењу Македоније и Једренске Тракије. Тим поводом, у Благоевграду ће бити одржана свечаност и положени венци у његову част.
Ове године неће бити заједничког обележавања са Северном Македонијом, јер Бугарска није добила званичан позив за заједничку комеморацију, саопштио је министар спољних послова Георг Георгијев. Традиционално, бугарски амбасадор у Скопљу и чланови дипломатске мисије одаће пошту Делчеву полагањем венаца на његов саркофаг у манастиру „Свети Спас“.
Гоце Делчев је рођен 4. фебруара (23. јануара по Јулијанском календару) 1872. године у Кукушу, данашњи Килкис у Грчкој, у породици Николе и Султане Делчев. Након 1888. године школовање наставља у Солунској бугарској гимназији, где са Дамеом Груевим, Ђорчем Петровим и Борисом Сарафовим учествује у тајном револуционарном кружоку. Касније је студирао на Војној академији у Софији. Две године је радио као егзархијски учитељ у Штипу, где је приступио Унутрашњој македонској револуционарној организацији (ВМОРО). Као један од њених кључних вођа, активно је радио на стварању мреже чета и припреми оружане борбе против Османског царства.
Његова визија се темељила на идеји аутономије Македоније, јер је сматрао да би директна интервенција Бугарске изазвала реакцију суседних држава и довела до поделе територије. „Ми, Бугари из Македоније и Једренске Тракије, не смемо заборавити да у овом региону живе и други народи, а да су многе силе заинтересоване за његову судбину. Само заједничким снагама можемо изборити слободу и независност, ослањајући се на подршку Бугарске и великих сила“, говорио је Делчев.
Заједно са Дамеом Груевим и другим вођама ВМОРО, успео је да одложи Илинденски устанак за лето 1903. године, али није доживео његов почетак. Турска војска је 3. маја 1903. године опколила његову чету у селу Баница у Серском округу, где је погинуо у неравноправној борби. Његови посмртни остаци су током Првог светског рата пренети у Македонски научни институт у Софији, али су 1946. године, по наредби комунистичких власти, предати југословенским властима у Скопљу.
У Бугарској се Гоце Делчев слави као револуционарни апостол ВМРО, етнички Бугарин и национални херој, настављач ослободилачке борбе Васила Левског и симбол националног јединства. С друге стране, у Северној Македонији га такође поштују, али уз одбацивање његовог бугарског етничког порекла.
Сам Делчев се недвосмислено изјашњавао као Бугарин и своје сународнике у Македонији називао Бугарима. У тадашњој терминологији, назив Македонци односио се на све становнике географске области Македоније – Бугаре, Турке, Грке, Албанце, Влахе, Цигане и Јевреје. Када је употребљаван за словенско становништво, означавао је регионалну бугарску припадност.
Бугарска је у више наврата у XXI веку предлагала Северној Македонији заједничко обележавање историјских личности и догађаја који су део заједничке историје, укључујући и Гоце Делчева. Ипак, Скопље је одбијало такве иницијативе уз образложење да оне угрожавају македонски национални идентитет.
Превод: Свјетлана Шатрић
Страсна или Велика седмица је последња, седма недеља Великог часног поста која претходи Васкрс у. Ова недеља се зове страсна, јер на старословенском реч „страст“ значи страдање, трпљење и бол. Од давнина се назива Великом седмицом, а сваки њен дан..
Цвети је међу најомиљенијим празницима у Бугарској. Од раног јутра људи одлазе у храмове да би присуствовали празничној служби. Осим верника који редовно посећују богослужења, долазе и многи људи, жељни да однесу кући благословене врбове гранчице..
Ускрс је највећи и најстарији хришћански празник. Он прославља васкрсење Христово, које је основ хришћанске вере. Ове године тај празник над празницима истовремено обележавају верници православне и католичке цркве . Прослава Ускрса је,..
Цвети је међу најомиљенијим празницима у Бугарској. Од раног јутра људи одлазе у храмове да би присуствовали празничној служби. Осим верника који..
Страсна или Велика седмица је последња, седма недеља Великог часног поста која претходи Васкрс у. Ова недеља се зове страсна, јер на старословенском..