Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Древни Пловдив не престаје да открива своје тајне

У центру Пловдива пронађен је још један археолошки налаз – мермерна статуета богиње Кибеле. „Форум Север“, место где је пронађена античка фигура, истражује се од 1986. године и представља срце града. То је највећи антички трг пронађен на територији Бугарске и један од највећих на Балкану. Његова укупна површина износи преко 0,2 ха а ове године су истраживачи истражили око 250 квадратних метара. Ископан је северни део Агоре – градског трга древног Филипопола, као и комплекс јавних зграда. Тамо су, у античко доба, житељи Филипопола учествовали у политичким и религиозним догађајима, а трговци су нудили своју робу.

Статуета Кибеле је пронађена у касноантичком слоју с почетка 4. века, када се хришћанство афирмише као религија на Балкану и сви су пагански симболи подвргнути уништавању. Вероватно је зато пронађена фигура спаљена и сломљена, каже руководилац археолошких ископавања Маја Мартинова и наставља:


„Израђена је од мермера са традиционалном иконографијом. Кибела је села на престо, а око ње су два лава. У левој руци држи добош. Статуета је с краја 2-3. века после нове ере. Реч о веома добро израђеној малој скулптури. Првобитно је Кибела фригијска богиња, оличење мајке природе. Поштовали су је претежно у Малој Азији. Преко грчких колонија култ богиње Кибеле проширио се и на нашем тлу. У римско царско доба, откада је и наша статуета, она је већ сматрана заштитницом благостања градова и целе државе. Ми је повезујемо претежно са фригијским досељеницима у Филипополу, чије је присуство документовано.“

Статуета Кибеле није једини важни налаз на који наилазе археолози 2019. године. Пронађена је и мермерна плоча на старогрчком језику. Натпис представља део царског писма које је било изложено у северном, најрепрезентативнијем делу градског трга Филипопола, да би било доступно свима. Ево шта о њему каже Маја Мартинова:


„Дотично писмо је написано у одговор на молбу у име града или у име савеза трачких градова. Из текста се види да је писмо везано за конкретан случај поводом којег су, да би га испитали, стигла два изасланика. Из разлога што недостаје пуни текст, није баш јасно који је случај у питању, али се помиње новчана казна која се мора платити. При крају писма пише о грађанину, очито високог друштвеног статуса, који ће платити казну. Натпис је датиран с краја 2-почетка 3. века после Христа. Нажалост, није очувано име цара, али према стручњаку за епиграфе Николају Шаранкову, реч је о цару Септимију Северу, који је одредио новчану казну граду зато што је у трци за царски престо Филипопол подржао његовог ривала Песценија Нигера.“

Тренутно археолози истражују културни слој из римског доба. Предстоји им да документују четири основне грађевинске фазе изградње Агоре Филипопола, које се одликују како по промени параметара отвореног простора на тргу, тако и по украсу у пронаосу.



Превела: Албена Џерманова

Фотографиje и видео: archaeologia-bulgarica.com



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Проф. Иван Илчев

Величанство Уједињења и последице ујединилачког синдрома

Шестог септембра 1885. године Бугарска се ујединила и поново постала једна држава. У интервјуу Радио Бугарској је проф. Иван Илчев, професор Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, испричао о факторима који су довели до Уједињења, када су се..

објављено 6.9.24. 07.30

Археолошки налаз враћа нас у време праисторије

Зуб пећинског лава откривен је приликом археолошких ископавања у пећини „Чаја“ у близини града Чепеларе, саопштио је Марин Господинов, директор локалног Музеја родопског крша. Према његовим речима, у питању је веома вредан и и редак налаз за нашу земљу,..

објављено 2.9.24. 09.21

Саборни храм Светог Александра Невског слави свој летњи празник

Његова светост Патријарх Бугарски и митрополит Софијски Даниил служио је празничну архијерејску свету литургију у саслужењу с Браницким епископом Пахомијем, Мелничким епископом Герасимом и свештеницима Бугарске православне цркве поводом црквеног..

објављено 30.8.24. 12.35