1. августа 2017. године су Бугарска и Македонија потписале Споразум о пријатељству, добросуседству и сарадњи. Јачање билатералних односа био је обавезан услов за почетак преговора о приступању Северне Македоније ЕУ. У складу са споразумом формирана је Заједничка бугарско-македонска комисија за историјска и образовна питања која се бави решавањем спорова везаних за заједничку историју две земље. Комисија је постигла сагласност о догађајима из Средњовековља, али је отварањем питања историјских дешавања новијег доба њен рад ушао у ћорсокак. Шеф бугарске дипломатије Екатерина Захаријева је затражила од историчара да рашчисте несугласице како би се отвориле европске перспективе Скопља. О раду Комисије разговарали смо с чланом бугарске екипе у њеном саставу професором и доктором историјских наука Иваном Илчевим.
Колеге из македонске екипе Комисије су људи који су професионално расли и развијали се 20-40 година. Дакле, није им лако да признају то што је написано у историјским изворима, објашњава тешкоће на које наилази у свом раду проф. Илчев и наставља: У Македонији, где се већ 100 година води једна одређена политика, сувише је ризично за политичку будућност једног политичара уколико он изађе и успротиви се овом тренду. То што је македонски председник Стево Пендаровски учинио по питању Гоцета Делчева, био је огроман корак напред. А наиме, рекао је да се Гоце Делчев изјашњавао као Бугарин, наравно, додавши да се истовремено борио за слободу и независност Македоније, што је објективно гледано тачно, уколико изузмемо чињеницу да су лидери ВМРО гајили наду да ће се Македонија можда припојити Бугарској.
Има ли ЕУ искуства у решавању таквих и сличних спорова?
Случајно смо сазнали да је екипа македонских стручњака у саставу Комисије као консултанте ангажовала два стручњака из западне Европе. Увек сам истицао да се не могу повлачити паралеле између тумачења историје које су направиле Немачка и Француска, с једне стране, и оног које су предложиле Немачка и Пољска, с друге стране, јер су у питању различити народи, а отуда и различита историја. Што није случај са нама, јер смо ми један народ, који је у прошлости, нажалост, стицајем политичких околности, подељен. Ако ћемо повлачити паралеле, оне могу да буду између Грчке и Кипра, Румуније и Молдавије, Албаније и Косова, Србије и Републике Српске.
Бугарски министар спољних послова је као услов поставио да до краја године буде постигнут напредак у раду Комисије. Колико је то изводљиво?
Ја сам у једном тренутку размишљао о одласку из Комисије, због одуговлачења у раду македонске екипе. Након последњег заседања су се ствари мало промениле, каже проф. Иван Илчев. Не можемо да решимо питање и да се потпишемо, као, ето, положили смо темеље историјске истине. Она је, нажалост, веома флексибилна, дакле, подложна је различитим интерпретацијама. Тако, рецимо, македонска екипа у Комисији покушава да своје ставове образложи постмодернистичким аргументима, као што су, на пример, да у средњем веку није било етноса у савременом смислу тог појма. Али су становници средњовековне Бугарске имали довољно развијену самосвест. Дакле, они су знали да су Бугари. Ето, о цару Самуилу су, на пример, рекли да је бугарски владар, који можда није био бугарског порекла. Ту чињеницу бугарска историографија не пориче. Постоји и мишљење да је јерменског порекла. Али то свакако не мења ништа за државу. Па зар је цар Фердинанд Први био Бугарин? Али је он прво био кнез, а потом и цар Бугарске. Исто то важи и за Самуила, а наиме, он је бугарски, а не македонски владар.
Постоји ли опасност да после неког времена ваше македонске колеге кажу – биле смо под политичким притиском, и да се одрекну од постигнутих договора?
Споразум садржи 14 тачака и око 45 подтачака и ставова. Од њих се само једна једина тачка односи на рад Комисије а сви су уперили поглед у њу. Већ на првом заседању Комисије рекли смо да су уџбеници историје веома битни, али ништа мање битно није и медијско окружење. У Северној Македонији је медијско окружење, по речима бугарског амбасадора Ангела Ангелова, релативно боље. А наиме, број антибугарских публикација је смањен. И то је у некој мери охрабрујуће. Али се медијско окружење треба променити. С друге стране, мислим да су путовања из Бугарске у Северну Македонију и обрнуто од посебног значаја и треба да се посебна пажња посвети унапређењу инфраструктуре. У првом кварталу ове године је, нажалост, забележен пад трговинско-економске размене, упркос свим декларацијама које су две земље потписале. Регистрован је и пад у броју туристичких посета.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади,..