Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894. године и отада до данас ради без престанка, подсећа извршни директор газдинства Мартин Маринов. Признаје да рад с коњима није ни мало лак, а највећи изазов је претворити ову лепу животињу у свог сапутника:
„Предложио бих свима да дођу овде, да виде резиденцију кнеза Александра Батенберга, која је отворена за посетиоце, Музеј коња – највећи на Балкану, с аутентичним артефактима, да уроне у атмосферу места којим одјекује коњски бат. Тренутно узгајамо седам раса коња, три од којих су аутохтоне, то су: источнобугарска раса, Плевенска и Арапска (шагија). Нашој ергели не треба промена у узгоју, већ само треба да постоји и сачува оно што има. Највећу тржишну вредност има источнобугарски коњ – ради се о раси којој прети изумирање, али из различитих разлога већ годинама за њу постоји највеће интересовање. Вредност једног таквог коња креће се између 50.000 и 60.000 лева, у зависности од тога на каквим такмичењима је учествовао. А наши коњи стално освајају прва места на такмичењима.“
Ергела „Кабијук“ је 2020. године у складу са Законом о сточарству добила заштићен статус државног предузећа чији је главни предмет делатности узгој аутохтоних и других вредних раса коња из републичког генског фонда.
„Делатност државног предузећа „Кабијук“ помаже Министарство пољопривреде и храна како би ово национално богатство остало и будућим генерацијама. Многи селекционери прошли су кроз школу ергеле „Кабијук“, а њени коњи освајају такмичења и проносе славу ергеле у земљи и иностранству,“ навео је заменик министра пољопривреде Дејан Стратев на свечаностима поводом обележавања 160. годишњице постојања и рада ергеле, уприличеним почетком новембра.
„Мало је институција чија је историја дужа од историје савремене бугарске државе,“ подсећа Јавор Гечев, саветник председника за пољопривреду и бивши министар пољопривреде:
„Прва застава Бугарске био је коњски реп. Кажу да су се Протобугари рађали и умирали на коњу. Чувајући ове расе коња, ми чувамо и бугарски ген. Желим предузећу да буде на нивоу своје историје, а будућност да буде светлија од прошлости, а прошлост ергеле је веома светла!“
Гости су имали прилику да уживају и у дефилеу пастува и кобила седам елитних раса – Чистокрвне арапске, Чистокрвне енглеске, Арапске (шагија), Источнобугарске, Плевенске, као и крда расе Хафлингер и Шкотског понија.
Репортажа: Ајше Љатиф, Радио Шумен - БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Ајше Љатиф, Facebook /ДП Кабијук
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима усмереним на очување културног и историјског наслеђа у региону Благоевграда. На њену иницијативу покренуто..
Село Змејово, у старозагорском крају, данас, 21. децембра, обележава свој традиционални празник посвећен пелину. По старом бугарском обичају, гостима ће на тргу испред читалишта бити понуђени хлеб и со, а за добро расположење побринуће се више..
Бугарске државне железнице (БДЖ) припремају празнично путовање за љубитеље возова. Божићни воз са парном локомотивом и шест свечано украшених вагона саобраћаће данас, 21. децембра, на релацији Горња Орјаховица – Плевен – Горња Орјаховица. Путнике ће..
Село Змејово, у старозагорском крају, данас, 21. децембра, обележава свој традиционални празник посвећен пелину. По старом бугарском обичају,..
Бугарске државне железнице (БДЖ) припремају празнично путовање за љубитеље возова. Божићни воз са парном локомотивом и шест свечано украшених вагона..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..