1. августа 2017. године су Бугарска и Македонија потписале Споразум о пријатељству, добросуседству и сарадњи. Јачање билатералних односа био је обавезан услов за почетак преговора о приступању Северне Македоније ЕУ. У складу са споразумом формирана је Заједничка бугарско-македонска комисија за историјска и образовна питања која се бави решавањем спорова везаних за заједничку историју две земље. Комисија је постигла сагласност о догађајима из Средњовековља, али је отварањем питања историјских дешавања новијег доба њен рад ушао у ћорсокак. Шеф бугарске дипломатије Екатерина Захаријева је затражила од историчара да рашчисте несугласице како би се отвориле европске перспективе Скопља. О раду Комисије разговарали смо с чланом бугарске екипе у њеном саставу професором и доктором историјских наука Иваном Илчевим.

Колеге из македонске екипе Комисије су људи који су професионално расли и развијали се 20-40 година. Дакле, није им лако да признају то што је написано у историјским изворима, објашњава тешкоће на које наилази у свом раду проф. Илчев и наставља: У Македонији, где се већ 100 година води једна одређена политика, сувише је ризично за политичку будућност једног политичара уколико он изађе и успротиви се овом тренду. То што је македонски председник Стево Пендаровски учинио по питању Гоцета Делчева, био је огроман корак напред. А наиме, рекао је да се Гоце Делчев изјашњавао као Бугарин, наравно, додавши да се истовремено борио за слободу и независност Македоније, што је објективно гледано тачно, уколико изузмемо чињеницу да су лидери ВМРО гајили наду да ће се Македонија можда припојити Бугарској.

Има ли ЕУ искуства у решавању таквих и сличних спорова?

Случајно смо сазнали да је екипа македонских стручњака у саставу Комисије као консултанте ангажовала два стручњака из западне Европе. Увек сам истицао да се не могу повлачити паралеле између тумачења историје које су направиле Немачка и Француска, с једне стране, и оног које су предложиле Немачка и Пољска, с друге стране, јер су у питању различити народи, а отуда и различита историја. Што није случај са нама, јер смо ми један народ, који је у прошлости, нажалост, стицајем политичких околности, подељен. Ако ћемо повлачити паралеле, оне могу да буду између Грчке и Кипра, Румуније и Молдавије, Албаније и Косова, Србије и Републике Српске.

Бугарски министар спољних послова је као услов поставио да до краја године буде постигнут напредак у раду Комисије. Колико је то изводљиво?

Ја сам у једном тренутку размишљао о одласку из Комисије, због одуговлачења у раду македонске екипе. Након последњег заседања су се ствари мало промениле, каже проф. Иван Илчев. Не можемо да решимо питање и да се потпишемо, као, ето, положили смо темеље историјске истине. Она је, нажалост, веома флексибилна, дакле, подложна је различитим интерпретацијама. Тако, рецимо, македонска екипа у Комисији покушава да своје ставове образложи постмодернистичким аргументима, као што су, на пример, да у средњем веку није било етноса у савременом смислу тог појма. Али су становници средњовековне Бугарске имали довољно развијену самосвест. Дакле, они су знали да су Бугари. Ето, о цару Самуилу су, на пример, рекли да је бугарски владар, који можда није био бугарског порекла. Ту чињеницу бугарска историографија не пориче. Постоји и мишљење да је јерменског порекла. Али то свакако не мења ништа за државу. Па зар је цар Фердинанд Први био Бугарин? Али је он прво био кнез, а потом и цар Бугарске. Исто то важи и за Самуила, а наиме, он је бугарски, а не македонски владар.

Постоји ли опасност да после неког времена ваше македонске колеге кажу – биле смо под политичким притиском, и да се одрекну од постигнутих договора?

Споразум садржи 14 тачака и око 45 подтачака и ставова. Од њих се само једна једина тачка односи на рад Комисије а сви су уперили поглед у њу. Већ на првом заседању Комисије рекли смо да су уџбеници историје веома битни, али ништа мање битно није и медијско окружење. У Северној Македонији је медијско окружење, по речима бугарског амбасадора Ангела Ангелова, релативно боље. А наиме, број антибугарских публикација је смањен. И то је у некој мери охрабрујуће. Али се медијско окружење треба променити. С друге стране, мислим да су путовања из Бугарске у Северну Македонију и обрнуто од посебног значаја и треба да се посебна пажња посвети унапређењу инфраструктуре. У првом кварталу ове године је, нажалост, забележен пад трговинско-економске размене, упркос свим декларацијама које су две земље потписале. Регистрован је и пад у броју туристичких посета.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова