Ако са трга Свете Недеље у историјском центру града кренете главном пешачком улицом, пред вама ће се јавити величанствени, а ипак благи обронци планине Витоше, једног од симбола Софије који присуствује и у градском грбу. Писац Алеко Константинов успео је да наговори око 300 ентузијаста да се у августу 1895. г. заједно попну на највиши врх планине – Црни врх (2.290 м). Тиме су стављени почеци организованог планинарења у Бугарској. Готово 40 година касније, 1934. г, Витоша је проглашена за први у Бугарској парк природе.
„Била је то иницијатива Савеза за заштиту домаће природе. Најпре је статус Народног парка одобрен за високе делове планине који су били у државној својини. Касније су његове границе проширене и тренутно је његова површина око 27.000 хектара“, прича Вања Ратарова-Георгијева, заменик директора парка.
Данас је Витоша омиљено место за шетње и релаксацију Софијаца и то у свако доба године. У њој има стаза различитог степена тежине, неке су више, а друге мање прометне. Има и таквих које су погодне за јахачке туре, постоје тематске и друге врсте стаза.
„Постоји рецимо једна стаза коју смо назвали Алеју лековитог биља, она креће из шуме код четврти Књажево, пролази кроз место звано Белата вода (у значењу пакосне воде на локалном говору), затим кроз предео познат као Златни мостови и завршава се код планинарског дома Момина скала (Девојачка стена). На тој стази постављено је 40 дрвених табли са крилатицама бугарског народног лекара и травара Петра Димкова посвећеним природи. Ове недеље, 23. јуна, на Витоши предстоји традиционално обележавање Ивањдана када ће учесници празника проћи овом стазом да би се на крају окупили и веселили на пропланцима око планинарског дома Момина скала“.
Други популарни догађаји који су већ постали традиција су обилазак Витоше – то су планински супер маратон на стази дугој 100 км и бициклистичка трка - средином јуна као и годишње традиционално масовно пењање на Црни врх - 25. августа.
Витоша је занимљива и за пењаче – Комините (Димњаци), Дивите скали (Дивље стење), Бојански водопад су међу атрактивнијим објектима. Прави рај за спелеологе је пећина Духлата, најдужа пећина у земљи – читавих 18 км! „То је веома интересантан објекат са регулисаним приступом – допушта се улазак само са квалификованим водичем, а то због безбедности туриста“, каже Вања Ратарова-Георгијева и додаје да сваки кутак у парку нечим привлачи – биолошком разноврсношћу, крајоликом или културним наслеђем.
Поред средњовековне Бојанске цркве Светог Пантелејмона која је увршћена на Унескову листу као објекат културне баштине, туристи на Витоши могу да виде остатке трачког светилишта – на врху Кикиш, крај села Марчаево, рушевине утврђења из доба Трачана, словенско насеље испод пећине Духлата (Боснечке пећине). У селу Боснек су такође откривене рушевине једне трачке утврде са три куле. У центру једне од кула било је светилиште везано за култ сунца. Специфичан геолошки феномен за ову планину је својеврсна камена река – морене.
Према једној од теорија, оне су настале као последица рушења ледника крајем антропогена, према другој – морене су последица изветравања и ерозијског дејства воде на камење. На Витоши ћете имати прилику да видите половину флоре Бугарске – евидентирано је укупно 1.859 врста. Ту је витошка лала, леп цвет јарко жуте боје.
На Витоши расту и две врсте карниворних биљки – балканска масница и росуља. Капљице на листовима маснице привлаче инсекте за које се они лепе, а биљка их вари отпуштањем специјалних ензима. Пошто је планина Витоша надомак главног града, људи понекад сметну с ума да одлазе у дивљину где их могу изненадити сусрети са дивљим животињама. У таквим ситуацијама најважније је не узнемиравати животиње:
Нажалост, посетиоци који нису упознати са навикама дивљих животиња, често покушавају да помогну малим срнама мислећи да су напуштене. А то није тако. Мајке су ту негде, около, без обзира на то што их не видимо. Младунче обично остаје непомично и упркос томе што изгледа као да га је мајка напустила, то му је, у ствари, природна заштитна реакција, а ми се морамо максимално брзо удаљити одатле, упозорава Вања Ратарова-Георгијева. Вања каже да на Витоши живи око 15 медведа који више воле места која су неприступачнија за туристе, што значи да им је омиљен јужни део планине.
Витоша – овај драгоцен дар Софије, нуди широку лепезу могућности одмора од ужурбане свакодневице. У планини можемо да се ослободимо негативне енергије, али немојмо заборавити да понесемо кесе како бисмо покупили отпад за собом и сачували лепоту нетакнуте природе!
Превод: Андрејева, Делихјусеинова
Фотографиje: Миглена Иванова15. новембра у Бугарској почиње Божићни пост, који траје 40 дана и други је по дужини у православном календару. Он има сврху да вернике спреми за достојно слављење рођења Господа Исуса Христа. Божићни пост је радосно очекивање празника рођења..
Један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег првобитно је установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина..
Уметност вођења преговора између представника група или држава – овако укратко можемо дефинисати појам дипломатије. Реч „дипломатија“ води порекло од грчке речи диплома. Поред уобичајеног значења, ова реч значи још и повеља коју након преговора..