Читалиште са историјом дугом 80 година, које се налази у једном од још увек „живих“ бугарских села, решило је да изда зборник рецепата јела традиционалних за околину града Сливена да би млади људи познавали и чували ово „кулинарско благо“.
„Укусна путовања по околини Сливена“ назив је пројекта који реализује читалиште „Пробуда –1938” у селу Панаретовци. Пројекат има за циљ очување и промовисање традиционалних јела на подручју Сливена при томе пројектни тим неће једноставно скупљати рецепте укусних јела која се спремају у суседним селима него ће посебну пажњу посветити аутентичним јелима.
Аутентичност ће заштити пре свега старије жене које и данас кувају као некада – прича Дора Куршумова, председница Јавног донаторског фонда – Сливен, који финансира пројекат. – Деведесетогодишња Пенка Славова, осамдесетогодишње Донка Петрова и Ратка Пејчева из села Панаретовци знају старе рецепте, а имају и унучад којој ће пренети своје кулинарске тајне. Јер идеја је да млади људи осете аутентични укус јела припремљених према некадашњим технологијама, без тзв. Е-додатака и конзерванаса и да га упореде са укусом данас толико модерних хамбургера и друге вештачке хране.
И дан данас у селу Панаретовци спремају безброј типичних за околину Сливена јела чији су рецепти очувани у времену а предају се с колена на колено. За разлику од већине наших депопулисаних села, овде живи 350 људи са 30 деце нижег и 15 вишег степена основне школе.
Међу типичним за ово село јелима су пита са сиром („сирена пита“), слано-слатка пита („солено-сладка милина“)– гибаница са сиром која се прелива сирупом или млеком, катме („катми“) у које се уместо млека додаје сурутка, као и квасац – наставља своју причу Дора Куршумова. – Спремају се још посута пита („ръсеница“), ђузлема („гюзлеми“) – традиционални доручак, као и обредна јела са слатким булгуром, којима су частили родбину и пријатеље после рођења бебе. Мештани спремају и укусна слатка и џемове, јер је у овом региону ратарство добро развијено, затим – рачел, пијане брескве („пияни праскови“), шљиве са орасима и бадемом, компот од сувог воћа („ошав“) према специјалној технологији и тд.
Да би сакупили максималан број аутентичних рецепата људи из читалишта ће се састати са познаваоцима традиција и спровешће „кулинарске анкете“ које су позајмили из етнографских истраживања. Преко њих ће описати начин производње, житарице од којих се меси хлеб, поступак конзервисања јела. И још – у зборнику ће рецепти бити подељени у две групе: свакодневна и празнична јела.
Рецепти ће уз потребне састојке садржати и деталјан опис технологије спремања јела… На пример, у селу Бјала једна жена је детаљно описала како увек спрема ђузлеме – корак по корак – додаје Дора Куршумова.
Поред зборника рецепата у оквиру пројекта је предвиђено организовање кулинарских изложби и других манифестација у циљу промовисања типичних за овај крај јела. На пример, у селу Крушаре (великом селу између Сливена и Јамбола), деца од 4. до 7. разреда ће месити обредне хлебове, израђиваће украс за њих а на крају ће их испећи у специјалну пећ.
Планирано је да зборник рецепата изађе крајем године како би око Божића, за празничну трпезу људи могли да припреме нека од укусних јела из околине Сливена.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: лична архива
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Град Плевен испратиће 2024. годину у свечаном духу, отварањем Божићног града и организовањем сусрета са Деда Мразом. Овогодишњи празнични програм, у..
Унапређење вештина критичког размишљања, провере чињеница и медијске писмености од суштинског је значаја за друштво, посебно за младе у Бугарској –..