Читалиште са историјом дугом 80 година, које се налази у једном од још увек „живих“ бугарских села, решило је да изда зборник рецепата јела традиционалних за околину града Сливена да би млади људи познавали и чували ово „кулинарско благо“. 

„Укусна путовања по околини Сливена“ назив је пројекта који реализује читалиште „Пробуда –1938” у селу Панаретовци. Пројекат има за циљ очување и промовисање традиционалних јела на подручју Сливена при томе пројектни тим неће једноставно скупљати рецепте укусних јела која се спремају у суседним селима него ће посебну пажњу посветити аутентичним јелима.

Аутентичност ће заштити пре свега старије жене које и данас кувају као некада – прича Дора Куршумова, председница Јавног донаторског фонда – Сливен, који финансира пројекат. – Деведесетогодишња Пенка Славова, осамдесетогодишње Донка Петрова и Ратка Пејчева из села Панаретовци знају старе рецепте, а имају и унучад којој ће пренети своје кулинарске тајне. Јер идеја је да млади људи осете аутентични укус јела припремљених према некадашњим технологијама, без тзв. Е-додатака и конзерванаса и да га упореде са укусом данас толико модерних хамбургера и друге вештачке хране. 

И дан данас у селу Панаретовци спремају безброј типичних за околину Сливена јела чији су рецепти очувани у времену а предају се с колена на колено. За разлику од већине наших депопулисаних села, овде живи 350 људи са 30 деце нижег и 15 вишег степена основне школе.

Међу типичним за ово село јелима су пита са сиром („сирена пита“), слано-слатка пита („солено-сладка милина“)– гибаница са сиром која се прелива сирупом или млеком, катме („катми“) у које се уместо млека додаје сурутка, као и квасац – наставља своју причу Дора Куршумова. – Спремају се још посута пита („ръсеница“), ђузлема („гюзлеми“) – традиционални доручак, као и обредна јела са слатким булгуром, којима су частили родбину и пријатеље после рођења бебе. Мештани спремају и укусна слатка и џемове, јер је у овом региону ратарство добро развијено, затим –  рачел, пијане брескве („пияни праскови“), шљиве са орасима и бадемом, компот од сувог воћа („ошав“) према специјалној технологији и тд.

Да би сакупили максималан број аутентичних рецепата људи из читалишта ће се састати са познаваоцима традиција и спровешће  „кулинарске анкете“ које су позајмили из етнографских истраживања. Преко њих ће описати начин производње, житарице од којих се меси хлеб, поступак конзервисања јела. И још – у зборнику ће рецепти бити подељени у две групе: свакодневна и празнична јела. 

Рецепти ће уз потребне састојке садржати и деталјан опис технологије спремања јела… На пример, у селу Бјала једна жена је детаљно описала како увек спрема ђузлеме – корак по корак  – додаје Дора Куршумова.

Поред зборника рецепата у оквиру пројекта је предвиђено организовање кулинарских изложби и других манифестација у циљу промовисања типичних за овај крај јела. На пример, у селу Крушаре (великом селу између Сливена и Јамбола), деца од 4. до 7. разреда ће месити обредне хлебове, израђиваће украс за њих а на крају ће их испећи у специјалну пећ. 

Планирано је да зборник рецепата изађе крајем године како би око Божића, за празничну трпезу људи могли да припреме нека од укусних јела из околине Сливена.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: лична архива