Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Галерија “Лоранъ” представља ране цртеже и графике Димитра Казакова – Нерона

БНР Новини

Ексцентричан, својствен, чудан, само су неке од етикета које су му залепили, а он је речи рођене у ћутњи преточио у ликове и боје. И упркос томе што је мало коме дозволио да завири у његов интимни свет, у уметности је увек био искрен и ослобођен.

Деветнаест до сада неизлаганих раних цртежа и графика Димитра Казакова – Нерона посетиоци имају прилику да виде у софијској галерији  “Лоранъ” до 30. новембра 2018. године. Већину је израдио литографским тушем у палети земљаних боја а одликују се од познатог широј публици пластичног језика уметника.

СнимкаИзложба је својеврсно одступање од онога што ћемо касније видети код сликара, прича историчарка уметности Маријана Аврамова. Реч је о радовима из најранијег периода стваралаштва, док је био у војсци и на почетку студија на Академији ликовних уметности. На њима није било ни трага од фолклора и обреда за које је касније показао велико интересовање. Рани цртежи су, пре би се рекло, приказали његову генезу и створили основу за његово будуће формирање. На изложби су приказани радови посвећени мајчинству, а исто тако и скице које су послужиле за будуће радове.

Снимка
Добар део цртежа има свој наратив, те интерпретира различите античне и иконографске сцене из хришћанства као што су Благовести и Христово Рођење. Али су на већини њих ликови стилизовани, а уједно с тим и веома живахни и занимљиви. У другим радовима можемо да откријемо везу с породицом – као што је, рецимо, овај који би требало да буде тројни портрет. Али су на њему приказани само мајка и дете, док је отац приказан симболично – можда због прераног губитка свог родитеља
.

Снимка
Димитар Казаков се родио пре 85 година – насред поља, испод једне крушке, као што је сам говорио, у селу Царски извор, Област Велико Трново. Као дете је остао без оца. У рану зору је истеривао краве на испашу, а птице су тужно певале док је он плакао. И пошто се Божје стваралаштво у свему огледа, користећи земљу, дрво и глину покушавао је да прикаже његову лепоту. Једног дана, док је чувао стоку на пашњаку и правио неки предмет, покрај њега је фијакером прошао Љубо Андреев из његовог села. И пошто му је дете привукло пажњу, недељу дана касније га је послао у школу за радне резерве и нашао му посао у фабрици шећера у оближњем граду Горњој Орјаховици. Софијску гимназију ликовних уметности је Димитар Казаков почео похађати с 20 година, а касније је завршио и Академију. Све време је радио, вукао је тешке вреће и ложио пећ.

Снимка
Он је имао заиста тежак живот
, наставља Маријана Аврамова. Дуге године је провео у провинцији, војску је служио у Горњој Орјаховици, а по завршетку академије су га послали у друге градове. Неко време је живео у Пазарџику где је радио као сликар у једној фабрици. 1970. године се преселио у Софију, али му није одобрено пребивалиште, стога је остао у Божуришту. Тек почетком 80-их година минулог века му се указала прилика да живи у престоници – пошто је постао довољно популаран. У ствари, још за време студија се Димитар Казаков супротставио све популарнијем у то време уметничком правцу и „зарадио“ непријатеље. Наравно, естетика тог времена је утицала на његово стваралаштво, али је се убрзо отарасио а ова изложба је најбољи доказ за то. Чак се и пар радова из 1961. године, на којима се јасно виде симболи тог периода, не може сврстати у популарни тада социјалистички реализам.

Снимка
Стваралаштво Димитра Казакова су оценили критичари у Њујорку, Паризу, Бечу, Торонту, а његова дела су откупили Национални фонд савремене уметности у Лувру, Пушкинов музеј ликовних уметности у Москви, Императорска колекција у Токију. Радове Казакова карактерише експресиван и стилизован језик, а могу се пронаћи и сличности са Шагалом, Пикасом, раним модернистима 20. века. Димитар Казаков је нас напустио 1992. године.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: galleryloran.com и Дијана Цанкова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Почиње Међународни фестивал етнографског филма „ОКО“ с фокусом на Украјину

Међународни фестивал етнографског филма „ОКО“ одржаће се у Софији од 8. до 15. новембра. Форум се одржава уз подршку Националног филмског центра, Општине Софија, Амбасаде Украјине у Софији и Держкина Украјине. На овогодишњем издању фестивала биће..

објављено 8.11.24. 08.05

Филсмки центар „Бојана“ добија конкуренцију у Божуришту

Бугарска продуцентска компанија планира изградњу новог филмског центра вредног 15 милиона евра у индустријској зони Божуриште, надомак Софије, на површини већој од 30.000 квадратних метара. Према подацима Министарства економије и индустрије, уговор о..

објављено 7.11.24. 08.39

Дани хрватске археолошке баштине у Софији

Дани хрватске археолошке баштине почињу данас у Националном археолошком институту при БАН у Софији, а трајаће до петка, 8. новембра. Организатори догађаја су Амбасада Хрватске у Бугарској, Археолошки музеј у Загребу и Национални археолошки..

објављено 6.11.24. 07.30