„Да доживимо до следећег зелениша” – то је популарна бугарска изрека која значи „да успемо да преживимо зиму и дочекамо сезону зелениша“ (када ће нам бити лакше да бринемо о исхрани). По традицији под зеленишем подразумевамо коприву, зеље, јестиву лободу, кисељак, спанаћ чије је обиље на пијаци и трпези највеће у пролеће. Коприва је биљка за коју су везане бројне изреке и веровања, а и неке магичне радње. Њена лековита својства одавно су позната у народном лекарству, па се она широко примењује за отклањање различитих здравствених тегоба. Коприва је присутна и у народним песмама.
Чим пролећно сунце загреје тло, појављује се и коприва. Користи се не само за справљање јела, већ и у многим Ђурђевданским ритуалима. Као симбол доброг здравља она се помоћу црвеног конца уплиће у Ђурђевданске венце у којима је још и здравац, купиново лишће, глоговина – они се каче на кућну капију, врата од тора, чесме, бунаре и бакраче за млеко и воду. У неким крајевима земље био је обичај да најстарија жена у кући копривом нажари ноге деце, још док су у постељи. Веровало се да ће им то помоћи да буду здрава.
Жарећим вршковима коприве, испреплетеним са листовима здравца и глога наши преци су китили улазна врата као заштита од злих сила. Веровало се да коприва истерује зле духове. Коприва се користила и као заштита од чинодејства, за скидање враџбина, напрате и урока. Кад би нека девојка желела да се освети младићу због његове прељубе, она би му дала китицу коприве. Тиме је хтела рећи – као што ме је мука погодила у срце, тако нека и твоје срце изгори.
Некада су од коприве добијана здрава влакна, од којих су прављене тканине. Од те биљке је справљана и зелена боја која је коришћена у шарању јаја и бојењу текстила. Убирана је и за зимске залихе (за сушење) и употребљавана у припреми јела и лекова. Подједнако је добра за посна јела и за прилоге уз месо.
У народној медицини се примењују одвари од свих делова биљке. Вршкови и стабљике се беру у рано пролеће, а корење се вади на јесен. Нанета у виду облоге, коприва је веома ефикасна у случају парализе удова, реуме и других болести. Сматра се да њена зелена боја помаже у отклањању депресивних стања. Одвар од коприве побољшава рад срца, има моћ да заустави крварење, повољно делује код шећерне болести, а користи се и за мршављење. Коприва је одлично средство и против пролећног умора.
Превод: Ана АндрејеваУметност вођења преговора између представника група или држава – овако укратко можемо дефинисати појам дипломатије. Реч „дипломатија“ води порекло од грчке речи диплома. Поред уобичајеног значења, ова реч значи још и повеља коју након преговора..
Ивањдан се увек празнује 24. јуна, када црква слави рођење Св. Јована Крститеља. Фолклорна традиција везује се за дан летње дугодневнице, када сунце „трепери“ и „игра“ док излази и креће пут зиме. У народу се верује да свети Јован тада облачи кожух и..
„Кад дечак постане мушкарац...” Ово је назив изложбе у оквиру које Национални етнографски музеј подсећа на живот у касарни током „оних 45 година”. Изложба се може погледати у периоду од 20. јуна до 20. августа у централном фоајеу некадашњег Кнежевог..