„Да доживимо до следећег зелениша” – то је популарна бугарска изрека која значи „да успемо да преживимо зиму и дочекамо сезону зелениша“ (када ће нам бити лакше да бринемо о исхрани). По традицији под зеленишем подразумевамо коприву, зеље, јестиву лободу, кисељак, спанаћ чије је обиље на пијаци и трпези највеће у пролеће. Коприва је биљка за коју су везане бројне изреке и веровања, а и неке магичне радње. Њена лековита својства одавно су позната у народном лекарству, па се она широко примењује за отклањање различитих здравствених тегоба. Коприва је присутна и у народним песмама.
Чим пролећно сунце загреје тло, појављује се и коприва. Користи се не само за справљање јела, већ и у многим Ђурђевданским ритуалима. Као симбол доброг здравља она се помоћу црвеног конца уплиће у Ђурђевданске венце у којима је још и здравац, купиново лишће, глоговина – они се каче на кућну капију, врата од тора, чесме, бунаре и бакраче за млеко и воду. У неким крајевима земље био је обичај да најстарија жена у кући копривом нажари ноге деце, још док су у постељи. Веровало се да ће им то помоћи да буду здрава.
Жарећим вршковима коприве, испреплетеним са листовима здравца и глога наши преци су китили улазна врата као заштита од злих сила. Веровало се да коприва истерује зле духове. Коприва се користила и као заштита од чинодејства, за скидање враџбина, напрате и урока. Кад би нека девојка желела да се освети младићу због његове прељубе, она би му дала китицу коприве. Тиме је хтела рећи – као што ме је мука погодила у срце, тако нека и твоје срце изгори.
Некада су од коприве добијана здрава влакна, од којих су прављене тканине. Од те биљке је справљана и зелена боја која је коришћена у шарању јаја и бојењу текстила. Убирана је и за зимске залихе (за сушење) и употребљавана у припреми јела и лекова. Подједнако је добра за посна јела и за прилоге уз месо.
У народној медицини се примењују одвари од свих делова биљке. Вршкови и стабљике се беру у рано пролеће, а корење се вади на јесен. Нанета у виду облоге, коприва је веома ефикасна у случају парализе удова, реуме и других болести. Сматра се да њена зелена боја помаже у отклањању депресивних стања. Одвар од коприве побољшава рад срца, има моћ да заустави крварење, повољно делује код шећерне болести, а користи се и за мршављење. Коприва је одлично средство и против пролећног умора.
Превод: Ана АндрејеваДанас се навршава 100 година од рођења композитора Петра Ступела . Рођен 27.04.1923. године у Софији, наставио је традицију у породици професионалних музичара – од малих ногу је учио да свира клавир, а дипломирао је на Државној музичкој академији..
Свака посета Родопским планинама је незаборавна – рећи ће вам они који су једном осетили мирис борове шуме и бујних ливада. Али своју славу ова бугарска планина дугује и народу и његовим песмама. Немогуће је бити у Родопима, чути звук гајди и гласове..
У недељу после Месних поклада сви који су решили да према православном календару поштују Велики пост, последњи пут једу бели мрс (млечне производе, рибу и јаја). Последњег дана пред почетак Васкршњег поста православна црква и њени верници обележавају..