Бог је створио свет са више лица. И само од нас зависи да ли ћемо их гледати очима проналазача или само читати етикете које је неко ставио пре нас.
Уочи једног Божића, у једној француској лабораторији појавила се минијатурна празнична јелка која је одмах постала миљеница целог света. Онда се родило нешто необично. Наша јунакиња Росица Ташкова је спремна да исприча бајку у којој „лоши“ не увек убијају, већ могу и да рађају лепоту.
- Пре две године у једној лабораторији у Француској сам писала мој магистарски рад из микробиологије – почиње Росица. – И пошто је колектив био мали, понекад сам се досађивала. Можда сам због тога спроводила тајне експерименте, за забаву и свакако иза леђа мог професора. Онда сам одлучила да покажем колегама шта сам све изумела. Један од мојих експеримената био је да микроорганизмима насликам јелку на Петријевој шољи с храњивом средином.
Уместо да избаци старе шоље пуне колонија микоорганизама у разноразним облицима и бојама, Росица је загрејала једну езу и... почела да ствара. Тако су се актиномицети претворили у пахуљице, а различити бацилуси – у стабло, јелове гранчице и играчке. Онда је будућу јелку ставила на топло место.
- Да би насликао нешто у храњивој средини треба да познајеш својства микроорганизама – објашњава Росица Ташкова. – Различитим микроорганизмима је потребна и различита средина, различита температура култивације. Осим тога они попримају различите боје, које такође зависе од њихове интеракције са средином. Међутим, понекад неки микроорганизам постаје антагониста другом, потлачује његов раст и тада неке боје нестају са слике. А најзанимливије је да „уметник“ у ствари не види шта ради у процесу сликања, већ само прати бледе трагове езе којом „црта“. Али након неколико дана оно што је направио постепено оживљава. Тако да говоримо о стварању „на слепо“.
Пошто је Росина јелка оживела, она ју је фотографисала и послала слику Америчком микробиолошком друштву (ASM), а оно пак ју је објавило на свом Фејсбуку. Број лајкова, дељења и коментара је био огроман, неупоредив са онима за било коју другу публикацију Друштва. Инспирисано сликом Бугарке, оно већ по трећу годину заредом организује међународни конкурс слике рађене микроорганизмима у Петријевој шољи. Часопис „Бугарска наука“ чији је Росица члан, кренуо је истим путем. Његов други конкурс помаже домаћим научницима да докажу да је микробиологија врста уметности.
- Уметност која осим продубљених чисто научних и практичних знања, тражи од тебе и смисао за естетику – убеђена је Росица Ташкова. – Увек ми се чинило да микробиолози заиста имају различитији поглед на свет, јер се човек обично диви природи, док микробиолози раде са невидљивим стварима и потребна им је богата имагинација како би замислили објекат свог рада. Свакако, постоје микроскопи, али су чак и они ограничени те се већи део рада микробиолога одвија на нивоу уобразиље.
Све око нас може да задобије уметничке обрисе, довољно је да не гледамо на свет с предрасудом. Као што је направила Росица – први научник у свету који је сликао микроорганизмима.
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..