Бог је створио свет са више лица. И само од нас зависи да ли ћемо их гледати очима проналазача или само читати етикете које је неко ставио пре нас.

Уочи једног Божића, у једној француској лабораторији појавила се минијатурна празнична јелка која је одмах постала миљеница целог света. Онда се родило нешто необично. Наша јунакиња Росица Ташкова је спремна да исприча бајку у којој „лоши“ не увек убијају, већ могу и да рађају лепоту.

- Пре две године у једној лабораторији у Француској сам писала мој магистарски рад из микробиологије – почиње Росица. – И пошто је колектив био мали, понекад сам се досађивала. Можда сам због тога спроводила тајне експерименте, за забаву и свакако иза леђа мог професора. Онда сам одлучила да покажем колегама шта сам све изумела. Један од мојих експеримената био је да микроорганизмима насликам јелку на Петријевој шољи с храњивом средином.

Уместо да избаци старе шоље пуне колонија микоорганизама у разноразним облицима и бојама, Росица је загрејала једну езу и... почела да ствара. Тако су се актиномицети претворили у пахуљице, а различити бацилуси – у стабло, јелове гранчице и играчке. Онда је будућу јелку ставила на топло место.

- Да би насликао нешто у храњивој средини треба да познајеш својства микроорганизама – објашњава Росица Ташкова. – Различитим микроорганизмима је потребна и различита средина, различита температура култивације. Осим тога они попримају различите боје, које такође зависе од њихове интеракције са средином. Међутим, понекад неки микроорганизам постаје антагониста другом, потлачује његов раст и тада неке боје нестају са слике. А најзанимливије је да „уметник“ у ствари не види шта ради у процесу сликања, већ само прати бледе трагове езе којом „црта“. Али након неколико дана оно што је направио постепено оживљава. Тако да говоримо о стварању „на слепо“.

Пошто је Росина јелка оживела, она ју је фотографисала и послала слику Америчком микробиолошком друштву (ASM), а оно пак ју је објавило на свом Фејсбуку. Број лајкова, дељења и коментара је био огроман, неупоредив са онима за било коју другу публикацију Друштва. Инспирисано сликом Бугарке, оно већ по трећу годину заредом организује међународни конкурс слике рађене микроорганизмима у Петријевој шољи. Часопис „Бугарска наука“ чији је Росица члан, кренуо је истим путем. Његов други конкурс помаже домаћим научницима да докажу да је микробиологија врста уметности.

- Уметност која осим продубљених чисто научних и практичних знања, тражи од тебе и смисао за естетику – убеђена је Росица Ташкова. – Увек ми се чинило да микробиолози заиста имају различитији поглед на свет, јер се човек обично диви природи, док микробиолози раде са невидљивим стварима и потребна им је богата имагинација како би замислили објекат свог рада. Свакако, постоје микроскопи, али су чак и они ограничени те се већи део рада микробиолога одвија на нивоу уобразиље.

Све око нас може да задобије уметничке обрисе, довољно је да не гледамо на свет с предрасудом. Као што је направила Росица – први научник у свету који је сликао микроорганизмима.