Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Европски семестар 2017.“ за Бугарску: много критика и препорука и скромне похвале

Фотографија: архива

Европска комисија никада није гајила нарочито топла осећања према Бугарској. Није случајно да и након 10 година нашег чланства у Европској унији нас и даље надгледају и подстичу у сфери правосуђа, унутрашњег реда и социјално-економских питања. Бриселска администрација периодично израђује и објављује извештаје с оценама и препорукама за решавање проблема у земљи.

Ових дана се појавио још један сличан документ а у склопу такозваног „Европског семестра“ (European Semester) када се израђују прегледи, анализе и упућују препоруке појединим државама чланицама за решавање њихових социјално-економских проблема.

И поред чињенице да је у погледу Бугарске акценат стављен на негативне социјално-економске развојне тенденције, у извештају је ипак узето у обзир да је земља забележила стабилан економски раст од више од 3% и да је, гледано у целини, Бугарска успешна у решавању питања и спровођењу препорука из прошлогодишњег извештаја. То се пре свега односи на финансијски и банкарски сектор, где је забележен и најзначајнији напредак. Импресионира и признање да је Бугарска постигла неочекивано добре резултате у ограничавању емисија штетних гасова.

Аналитичари из Брисела посвећују посебну пажњу постојећем дебалансу у економији и социјалној сфери. Ту се наводе знатна задуженост домаћих предузећа и још увек велики удео сиве економије. Акцентује се и на социјалну неједнакост, при чему се подвлачи да су дохоци најбогатијих Бугара 7-струко већи од оних њихових сиромашнијих суграђана. Није мимоиђен ни проблем са корупцијом.

На позадини делимичних постигнућа у економској и социјалној сфери, експерти из Брисела долазе до закључка да су главни проблеми земље – „рањивост“ финансијског сектора, као и интерна задуженост предузећа.

У овом критичном контексту и без цитирања техничких детаља природно је да поставимо нека питања која су измакла пажњи европских стручњака. Пошто се у земљи назире толики дебаланс и постоји више нерешених проблема, како бугарска економија успева да постигне ретки у оквиру Уније темпо економског раста!? Чим су социјални проблеми толико акутни, како је у 2016. регистрован раст просечне радне плате од 10 процената, а незапосленост је достигла скоро санитарни минимум од око 6% !?

Критике, примедбе и препоруке су корисне, тим пре ако су добронамерне, какве треба да буду и оне Брисела једној држави чланици. Свакако да се критике могу упућивати увек и за све, јер нема перфектних ствари и људи. Али понекад заслужне похвале и подвлачење реалних достигнућа могу да буду ефикаснији од прекора. То делује мотивишуће.

Међутим, све је то у надлежности политичког руководства Европске уније, а не техничких сарадника, аналитичара и стручњака. Проблем је у томе да анализа о Бугарској у склопу „Европског семестра“ није једноставно стручна, већ обилује политичким коментарима, јер управо на бази сличних истраживања европски политичари формирају своју политику према Бугарској.


Превод: Александра Ливен


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Хесус Кабајеро – Менaџер године у Бугарској за 2024. годину

Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..

објављено 5.11.24. 09.19

Бугарска потписала уговор о новим нуклеарним капацитетима с компанијама „Вестингхаус“ и „Хјундаи“

НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..

објављено 4.11.24. 14.31

Европски модел субвенционисања нарушава пољопривредну производњу у земљи

За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..

објављено 31.10.24. 09.43