Европска комисија никада није гајила нарочито топла осећања према Бугарској. Није случајно да и након 10 година нашег чланства у Европској унији нас и даље надгледају и подстичу у сфери правосуђа, унутрашњег реда и социјално-економских питања. Бриселска администрација периодично израђује и објављује извештаје с оценама и препорукама за решавање проблема у земљи.
Ових дана се појавио још један сличан документ а у склопу такозваног „Европског семестра“ (European Semester) када се израђују прегледи, анализе и упућују препоруке појединим државама чланицама за решавање њихових социјално-економских проблема.
И поред чињенице да је у погледу Бугарске акценат стављен на негативне социјално-економске развојне тенденције, у извештају је ипак узето у обзир да је земља забележила стабилан економски раст од више од 3% и да је, гледано у целини, Бугарска успешна у решавању питања и спровођењу препорука из прошлогодишњег извештаја. То се пре свега односи на финансијски и банкарски сектор, где је забележен и најзначајнији напредак. Импресионира и признање да је Бугарска постигла неочекивано добре резултате у ограничавању емисија штетних гасова.
Аналитичари из Брисела посвећују посебну пажњу постојећем дебалансу у економији и социјалној сфери. Ту се наводе знатна задуженост домаћих предузећа и још увек велики удео сиве економије. Акцентује се и на социјалну неједнакост, при чему се подвлачи да су дохоци најбогатијих Бугара 7-струко већи од оних њихових сиромашнијих суграђана. Није мимоиђен ни проблем са корупцијом.
На позадини делимичних постигнућа у економској и социјалној сфери, експерти из Брисела долазе до закључка да су главни проблеми земље – „рањивост“ финансијског сектора, као и интерна задуженост предузећа.
У овом критичном контексту и без цитирања техничких детаља природно је да поставимо нека питања која су измакла пажњи европских стручњака. Пошто се у земљи назире толики дебаланс и постоји више нерешених проблема, како бугарска економија успева да постигне ретки у оквиру Уније темпо економског раста!? Чим су социјални проблеми толико акутни, како је у 2016. регистрован раст просечне радне плате од 10 процената, а незапосленост је достигла скоро санитарни минимум од око 6% !?
Критике, примедбе и препоруке су корисне, тим пре ако су добронамерне, какве треба да буду и оне Брисела једној држави чланици. Свакако да се критике могу упућивати увек и за све, јер нема перфектних ствари и људи. Али понекад заслужне похвале и подвлачење реалних достигнућа могу да буду ефикаснији од прекора. То делује мотивишуће.
Међутим, све је то у надлежности политичког руководства Европске уније, а не техничких сарадника, аналитичара и стручњака. Проблем је у томе да анализа о Бугарској у склопу „Европског семестра“ није једноставно стручна, већ обилује политичким коментарима, јер управо на бази сличних истраживања европски политичари формирају своју политику према Бугарској.
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом Дана металурга у Софији, организованој под његовим покровитељством. Према његовим речима, управо ту..
Удружење индустријског капитала у Бугарској саопштило је да је поднело жалбу Врховном управном суду. У Бугарској око 430.000 радника прима минималну зараду, а оспоравање се заснива на два правна основа – процесно-правном и материјално-правном, изјавио..