Европска комисија никада није гајила нарочито топла осећања према Бугарској. Није случајно да и након 10 година нашег чланства у Европској унији нас и даље надгледају и подстичу у сфери правосуђа, унутрашњег реда и социјално-економских питања. Бриселска администрација периодично израђује и објављује извештаје с оценама и препорукама за решавање проблема у земљи.
Ових дана се појавио још један сличан документ а у склопу такозваног „Европског семестра“ (European Semester) када се израђују прегледи, анализе и упућују препоруке појединим државама чланицама за решавање њихових социјално-економских проблема.
И поред чињенице да је у погледу Бугарске акценат стављен на негативне социјално-економске развојне тенденције, у извештају је ипак узето у обзир да је земља забележила стабилан економски раст од више од 3% и да је, гледано у целини, Бугарска успешна у решавању питања и спровођењу препорука из прошлогодишњег извештаја. То се пре свега односи на финансијски и банкарски сектор, где је забележен и најзначајнији напредак. Импресионира и признање да је Бугарска постигла неочекивано добре резултате у ограничавању емисија штетних гасова.
Аналитичари из Брисела посвећују посебну пажњу постојећем дебалансу у економији и социјалној сфери. Ту се наводе знатна задуженост домаћих предузећа и још увек велики удео сиве економије. Акцентује се и на социјалну неједнакост, при чему се подвлачи да су дохоци најбогатијих Бугара 7-струко већи од оних њихових сиромашнијих суграђана. Није мимоиђен ни проблем са корупцијом.
На позадини делимичних постигнућа у економској и социјалној сфери, експерти из Брисела долазе до закључка да су главни проблеми земље – „рањивост“ финансијског сектора, као и интерна задуженост предузећа.
У овом критичном контексту и без цитирања техничких детаља природно је да поставимо нека питања која су измакла пажњи европских стручњака. Пошто се у земљи назире толики дебаланс и постоји више нерешених проблема, како бугарска економија успева да постигне ретки у оквиру Уније темпо економског раста!? Чим су социјални проблеми толико акутни, како је у 2016. регистрован раст просечне радне плате од 10 процената, а незапосленост је достигла скоро санитарни минимум од око 6% !?
Критике, примедбе и препоруке су корисне, тим пре ако су добронамерне, какве треба да буду и оне Брисела једној држави чланици. Свакако да се критике могу упућивати увек и за све, јер нема перфектних ствари и људи. Али понекад заслужне похвале и подвлачење реалних достигнућа могу да буду ефикаснији од прекора. То делује мотивишуће.
Међутим, све је то у надлежности политичког руководства Европске уније, а не техничких сарадника, аналитичара и стручњака. Проблем је у томе да анализа о Бугарској у склопу „Европског семестра“ није једноставно стручна, већ обилује политичким коментарима, јер управо на бази сличних истраживања европски политичари формирају своју политику према Бугарској.
Кључни приоритети попут чланства у еврозони и приступања Шенгену копненим путем све више се померају на маргину. Ова два питања представљају кључне факторе који би могли подстаћи економски раст, али нестабилност у политичком систему спречава њихово..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..