Кремиковци је софијска четврт, смештена у североисточном делу града, у подножју Старе планине која је позната не само по великом металуршком комбинату из недалеке прошлости, него и по свом манастиру који је грађен у Средњем веку. Занимљивост чини и прелепа природа у њеној околини одакле крећу бројне планинске туристичке руте погодне за пешачење и вожњу бицикла. Са дворишта манастира пружа се леп поглед на цело Софијско поље и плавичасту планину Витошу у даљини. Поуздана писана сведочанства о Кремиковском манастиру, којима располажемо, су из 15. века, када је грађена и црква у његовом дворишту, позната по својим аутентичним фрескама. Међутим, његова историја почиње неколико векова раније. За време османске владавине манастир је био просветно и духовно средиште, у њему су се преписивале богослужбене књиге. Очувано Кремиковско јеванђеље из 1497. године је понос манастира и четврти.
Није случајно тачно пре 110 година у тадашњем селу Крмиковцима учитељ Павел Логаторски положио темеље тамошњем читалишту. На самом почетку он је скупљао и размењивао књиге, а његово дело наставили су његови бројни истомишљеници. Тако се постепено активност културне заједнице у селу развила.
„Наша зграда је знатно новија и већа – грађена је 1972. године, прича Веселина Гјошева из „Народног читалишта Светлина – 1906.“ Тренутно радимо веома активно. Имамо ансамбле народних игара – дечје, омладинске и за одрасле људе. Такође, код читалишта постоје ансамбли модерног плеса и две певачке групе. За децу раде различите школе – уметности, страних језика, плеса, спорта. Ове године обележавамо неколико годишњица – 110 година од оснивања читалишта, 160 година од почетка рада читалишта у Бугарској, 10 година од оснивања међународног фолклорног фестивала „Ђурђевданско весеље“ који организује наше читалиште. Све ове годишњице прославићемо великим концертом 9. маја, уз учешће свих школа и ансамбала“.
Једна од највећих манифестација у организацији Кремиковског читалишта је Међународни фолклорни фестивал „Ђурђевданско весеље“. Он се одржава сваке године на неколико сцена – поред читалишта и на пољанама крај манастира чији је патрон Свети Георгије. Фестивалски програм је увек богат, а учесници путују и у неки други град где одржавају концерте. Ове године они ће наступити у Копривштици – граду који је познат по свом архитектонском облику из доба националног препорода Бугарске.
„Током година у фестивалу је учествовао заиста велики број група – бугарских и страних, наставља Веселина Гјошева. – Обавезно учествује бар једна група из балканских земаља. И ове године нећемо изневерити нашу традицију – позвали смо многе наше групе, али и госте из Румуније, Србије и Албаније. Сви учесници су одлично припремљени и поносимо се што се фестивал већ афирмисао као средиште квалитетног фолклора који изводе аматерске групе.”
И како традиција каже –5, 6. и 7. маја на пољанама крај манастира Св. Георгија Победоносца окупиће се учесници фестивала одевени у народне ношње, слушаће се народна музика, а „Ђурђевданско весеље“ ће њима и гостима дати пуно енергије.
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..