Кремиковци је софијска четврт, смештена у североисточном делу града, у подножју Старе планине која је позната не само по великом металуршком комбинату из недалеке прошлости, него и по свом манастиру који је грађен у Средњем веку. Занимљивост чини и прелепа природа у њеној околини одакле крећу бројне планинске туристичке руте погодне за пешачење и вожњу бицикла. Са дворишта манастира пружа се леп поглед на цело Софијско поље и плавичасту планину Витошу у даљини. Поуздана писана сведочанства о Кремиковском манастиру, којима располажемо, су из 15. века, када је грађена и црква у његовом дворишту, позната по својим аутентичним фрескама. Међутим, његова историја почиње неколико векова раније. За време османске владавине манастир је био просветно и духовно средиште, у њему су се преписивале богослужбене књиге. Очувано Кремиковско јеванђеље из 1497. године је понос манастира и четврти.
Није случајно тачно пре 110 година у тадашњем селу Крмиковцима учитељ Павел Логаторски положио темеље тамошњем читалишту. На самом почетку он је скупљао и размењивао књиге, а његово дело наставили су његови бројни истомишљеници. Тако се постепено активност културне заједнице у селу развила.
„Наша зграда је знатно новија и већа – грађена је 1972. године, прича Веселина Гјошева из „Народног читалишта Светлина – 1906.“ Тренутно радимо веома активно. Имамо ансамбле народних игара – дечје, омладинске и за одрасле људе. Такође, код читалишта постоје ансамбли модерног плеса и две певачке групе. За децу раде различите школе – уметности, страних језика, плеса, спорта. Ове године обележавамо неколико годишњица – 110 година од оснивања читалишта, 160 година од почетка рада читалишта у Бугарској, 10 година од оснивања међународног фолклорног фестивала „Ђурђевданско весеље“ који организује наше читалиште. Све ове годишњице прославићемо великим концертом 9. маја, уз учешће свих школа и ансамбала“.
Једна од највећих манифестација у организацији Кремиковског читалишта је Међународни фолклорни фестивал „Ђурђевданско весеље“. Он се одржава сваке године на неколико сцена – поред читалишта и на пољанама крај манастира чији је патрон Свети Георгије. Фестивалски програм је увек богат, а учесници путују и у неки други град где одржавају концерте. Ове године они ће наступити у Копривштици – граду који је познат по свом архитектонском облику из доба националног препорода Бугарске.
„Током година у фестивалу је учествовао заиста велики број група – бугарских и страних, наставља Веселина Гјошева. – Обавезно учествује бар једна група из балканских земаља. И ове године нећемо изневерити нашу традицију – позвали смо многе наше групе, али и госте из Румуније, Србије и Албаније. Сви учесници су одлично припремљени и поносимо се што се фестивал већ афирмисао као средиште квалитетног фолклора који изводе аматерске групе.”
И како традиција каже –5, 6. и 7. маја на пољанама крај манастира Св. Георгија Победоносца окупиће се учесници фестивала одевени у народне ношње, слушаће се народна музика, а „Ђурђевданско весеље“ ће њима и гостима дати пуно енергије.
Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..
Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од..
Регионални етнографски музеј у Пловдиву биће домаћин XVІ издања Недеље традиционалних заната, саопштили су организатори. Отварање ће бити уприличено 24. јуна, на Ивањдан , празник који jе у нашој народној традицији посвећен биљу и његовој исцелитељској..