Ускрс је највећи и најсветлији хришћански празник, а обичаји који се одржавају на тај дан уско су повезани са црквеним учењем и праксом. Црква је некада усвојила неке паганске ритуале и везала их је за Ускрс, а народ је, са своје стране, усвојио и интерпретирао на свој начин црквене ритуале. 

Највише веровања и обичаја везано је за бојена и шарена јаја. У народу се веровало да она поседују одређена магијска својства, а то се првенствено односило на јаја офарбана у црвено, која су домаћице бојиле пре свитања на Велики четвртак. Познати бугарски етнограф Димитар Маринов пише: „Јаја снесена на Велики четвртак су домаћице чувале како би их пребројале, опрале и обојиле, а тек после њих су фарбале и остала јаја. Боја за јаја се разређивала водом која су три чедне девојке пре свитања донеле у пуном ћутању са три кладенца. Прва црвена јаја су стављали у сито са новим пешкиром како би их сунце видело и насмејало се.


Најзначајнију улогу имало је јаје које је прво обојено. Оно се чувало преко целе године, а укућани су веровали да ће их штитити од болести и временских непогода. Песме које жене изводе приликом бојења и шарања јаја обично су посвећене њиховим драганима. Тако су девојке певале о момцима у које су заљубљене, а жене о мужевима, називајући их „лепотан,“ „јунак“ и „војник.“

У својој књизи „Празници код Бугара – легенде и предања“ етнолог Николај Ников је представио једну легенду о настанку овог празника. Легенда каже да је у давној прошлости Бог био међу људима, помагао им и лечио их. Било је једно царство чији је владар био зао чаробњак који је закључао воду и сунце у дубокој пећини. Људи су од ране зоре до мрака радили, али без воде и сунца ништа није успевало. Трава је пожутела, животиње и птице нестале. Високо у планини живео је један млади мушкарац са двоје деце. Отишао је једног дана у шуму по корење да би нахранио гладну децу. Док је тражио корење, направио је дрвену јаје, обојио га црвеном земљом и одлучио да га однесе деци да се играју. Вратио се мушкарац кући и ставио јаје поред кревета како би га деца видела кад се пробуде следећег јутра. У сну му се јавио белобради старац који га је упозорио да ће чаробњак отети његову децу. Рекао му је да се не плаши, већ да узме у руци црвено јаје. Рекао је старац и нестао. Овај старац је био Деда Ускрс. Сутрадан је у кочијама са упрегнутом аждајом дошао чаробњак. Ушао у кућу, али је отац узео јаје и подигао га високо изнад главе. Истог трена се на земљу спустила светлост од које је чаробњак ослепео и изгубио своју моћ. Људи су скинули катанце и ослободили сунце и воду. Дрвеће се разлистало, птице и животиње су се вратиле. Отада људи празнују дан Деде Ускрса и фарбају јаја у црвено.

На дан када празнујемо Васкрсење Христово престају да важе неке од забрана. Неизоставан део обредно-обичајне праксе овог празника су љуљашке. У песмама које се изводе док се неко љуља на љуљашци пева се о аждаји, вилама, откључавању воде, плодности и предстојећим венчањима. На Ускрс се већ игра затворено коло.