Ускрс је највећи и најсветлији хришћански празник, а обичаји који се одржавају на тај дан уско су повезани са црквеним учењем и праксом. Црква је некада усвојила неке паганске ритуале и везала их је за Ускрс, а народ је, са своје стране, усвојио и интерпретирао на свој начин црквене ритуале.
Највише веровања и обичаја везано је за бојена и шарена јаја. У народу се веровало да она поседују одређена магијска својства, а то се првенствено односило на јаја офарбана у црвено, која су домаћице бојиле пре свитања на Велики четвртак. Познати бугарски етнограф Димитар Маринов пише: „Јаја снесена на Велики четвртак су домаћице чувале како би их пребројале, опрале и обојиле, а тек после њих су фарбале и остала јаја. Боја за јаја се разређивала водом која су три чедне девојке пре свитања донеле у пуном ћутању са три кладенца. Прва црвена јаја су стављали у сито са новим пешкиром како би их сунце видело и насмејало се.
Најзначајнију улогу имало је јаје које је прво обојено. Оно се чувало преко целе године, а укућани су веровали да ће их штитити од болести и временских непогода. Песме које жене изводе приликом бојења и шарања јаја обично су посвећене њиховим драганима. Тако су девојке певале о момцима у које су заљубљене, а жене о мужевима, називајући их „лепотан,“ „јунак“ и „војник.“
У својој књизи „Празници код Бугара – легенде и предања“ етнолог Николај Ников је представио једну легенду о настанку овог празника. Легенда каже да је у давној прошлости Бог био међу људима, помагао им и лечио их. Било је једно царство чији је владар био зао чаробњак који је закључао воду и сунце у дубокој пећини. Људи су од ране зоре до мрака радили, али без воде и сунца ништа није успевало. Трава је пожутела, животиње и птице нестале. Високо у планини живео је један млади мушкарац са двоје деце. Отишао је једног дана у шуму по корење да би нахранио гладну децу. Док је тражио корење, направио је дрвену јаје, обојио га црвеном земљом и одлучио да га однесе деци да се играју. Вратио се мушкарац кући и ставио јаје поред кревета како би га деца видела кад се пробуде следећег јутра. У сну му се јавио белобради старац који га је упозорио да ће чаробњак отети његову децу. Рекао му је да се не плаши, већ да узме у руци црвено јаје. Рекао је старац и нестао. Овај старац је био Деда Ускрс. Сутрадан је у кочијама са упрегнутом аждајом дошао чаробњак. Ушао у кућу, али је отац узео јаје и подигао га високо изнад главе. Истог трена се на земљу спустила светлост од које је чаробњак ослепео и изгубио своју моћ. Људи су скинули катанце и ослободили сунце и воду. Дрвеће се разлистало, птице и животиње су се вратиле. Отада људи празнују дан Деде Ускрса и фарбају јаја у црвено.
На дан када празнујемо Васкрсење Христово престају да важе неке од забрана. Неизоставан део обредно-обичајне праксе овог празника су љуљашке. У песмама које се изводе док се неко љуља на љуљашци пева се о аждаји, вилама, откључавању воде, плодности и предстојећим венчањима. На Ускрс се већ игра затворено коло.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваОмладински центар „Захари Стојанов“ у Добричу организује фолклорни сусрет припадника различитих заједница поводом Међународног дана толеранције, који се обележава 16. новембра. Циљ овог догађаја, који ће се одржати од 15. до 17. новембра, јесте да..
Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у црноморском граду Балчику почиње данас и трајаће до 23. септембра. Учешће у фестивалу узеће преко 1.200 извођача који ће се такмичити у различитим категоријама као што су фолклорна друштва, народно певање,..
Шестодневним фестивалом старих заната у Великом Трнову почињу свечаности поводом обележавања 116. годишњице проглашења независности Бугарске, коју обележавамо 22. септембра, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова. Више од 80..