Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Веровања о Ускрсу

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Ускрс је највећи и најсветлији хришћански празник, а обичаји који се одржавају на тај дан уско су повезани са црквеним учењем и праксом. Црква је некада усвојила неке паганске ритуале и везала их је за Ускрс, а народ је, са своје стране, усвојио и интерпретирао на свој начин црквене ритуале. 


Тренутак равнодневнице, односно преласка из зиме у пролеће је у основи свих обичаја који се изводе пред Ускрс – током Часног поста. Ово је период када се народ обраћао свим видљивим и невидљивим силама, добрим, али и злим митским бићима. Изводио је ритуале у којима су тражили заштиту. За време Великог поста су забрањена затворена кола и музика. У многим народним песмама се пева о момку који је својом свирком пробудио виле због чега су га оне казниле. Према веровањима, виле су поштовале хришћанске празнике, посебно Ускрс, зато су и кажњавале сваког ко је прекршио забране током тих празника.

Највише веровања и обичаја везано је за бојена и шарена јаја. У народу се веровало да она поседују одређена магијска својства, а то се првенствено односило на јаја офарбана у црвено, која су домаћице бојиле пре свитања на Велики четвртак. Познати бугарски етнограф Димитар Маринов пише: „Јаја снесена на Велики четвртак су домаћице чувале како би их пребројале, опрале и обојиле, а тек после њих су фарбале и остала јаја. Боја за јаја се разређивала водом која су три чедне девојке пре свитања донеле у пуном ћутању са три кладенца. Прва црвена јаја су стављали у сито са новим пешкиром како би их сунце видело и насмејало се.


Најзначајнију улогу имало је јаје које је прво обојено. Оно се чувало преко целе године, а укућани су веровали да ће их штитити од болести и временских непогода. Песме које жене изводе приликом бојења и шарања јаја обично су посвећене њиховим драганима. Тако су девојке певале о момцима у које су заљубљене, а жене о мужевима, називајући их „лепотан,“ „јунак“ и „војник.“

У својој књизи „Празници код Бугара – легенде и предања“ етнолог Николај Ников је представио једну легенду о настанку овог празника. Легенда каже да је у давној прошлости Бог био међу људима, помагао им и лечио их. Било је једно царство чији је владар био зао чаробњак који је закључао воду и сунце у дубокој пећини. Људи су од ране зоре до мрака радили, али без воде и сунца ништа није успевало. Трава је пожутела, животиње и птице нестале. Високо у планини живео је један млади мушкарац са двоје деце. Отишао је једног дана у шуму по корење да би нахранио гладну децу. Док је тражио корење, направио је дрвену јаје, обојио га црвеном земљом и одлучио да га однесе деци да се играју. Вратио се мушкарац кући и ставио јаје поред кревета како би га деца видела кад се пробуде следећег јутра. У сну му се јавио белобради старац који га је упозорио да ће чаробњак отети његову децу. Рекао му је да се не плаши, већ да узме у руци црвено јаје. Рекао је старац и нестао. Овај старац је био Деда Ускрс. Сутрадан је у кочијама са упрегнутом аждајом дошао чаробњак. Ушао у кућу, али је отац узео јаје и подигао га високо изнад главе. Истог трена се на земљу спустила светлост од које је чаробњак ослепео и изгубио своју моћ. Људи су скинули катанце и ослободили сунце и воду. Дрвеће се разлистало, птице и животиње су се вратиле. Отада људи празнују дан Деде Ускрса и фарбају јаја у црвено.

На дан када празнујемо Васкрсење Христово престају да важе неке од забрана. Неизоставан део обредно-обичајне праксе овог празника су љуљашке. У песмама које се изводе док се неко љуља на љуљашци пева се о аждаји, вилама, откључавању воде, плодности и предстојећим венчањима. На Ускрс се већ игра затворено коло.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20

На Ивањдан биљке и вода добијају магичну моћ

Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од..

објављено 24.6.24. 09.05

Пловдив позива љубитеље заборављених заната да посете градски Етнографски музеј

Регионални етнографски музеј у Пловдиву биће домаћин XVІ издања Недеље традиционалних заната, саопштили су организатори. Отварање ће бити уприличено 24. јуна, на Ивањдан , празник који jе у нашој народној традицији посвећен биљу и његовој исцелитељској..

објављено 23.6.24. 09.10