Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Данас су Цвети!

Фотографија: БГНЕС

Цвети су велики хришћански празник и један од најомиљенијих народних обичаја у Бугарској. Празник Цвети се код нас назива још Врбница – због врбових гранчица које су неизоставни део обреда који се на тај дан изводе.

У нашој традицији палмино лишће којим су дочекали улазак Исуса Христа у Јерусалим недељу дана пре његовог распећа замењује врбова гранчица. Према једној легенди, кад је Богородица родила малог Исуса, вештица јој украла дете. Кренула она да га тражи, а на путу срела прво трепетљику, затим и врбу. Питала их да ли су виделе дете, а оне су рекле да ништа нису виделе. Слагале су. Само јој је дрво маслине помогло. Зато је Божија мајка  проклела трепетљику и врбу, а дрво маслине благословила да буде дуговечно и да рађа плодове. Ипак, у бугарском фолклору врба има двоструку симболику - верује се да гранчице врбе освештане у цркви на Цвети обезбеђују здравље и заштиту куће. Од врбових прутића плету се венци, њима се ките иконе, кућна врата итд. Цвети су својеврстан наставак празника Лазрева Субота када се изводи обичај Лазарице. Некада су девојке које су учествовале у лазарицама на Цвети изводиле и обред „кумичене".Окупљале су се на обали реке, изван села, тамо где вода мирно тече. Свака од њих је носила обредни дугуљасти хлеб под именом „лутка“ (на бугарском „кукла“). Комадиће хлеба стављале су на дашчицу и пуштале их низ реку. Према веровању, девојка чије парче хлеба стигне најдаље, прва ће се удати. Веровало се такође, да девојку која је учествовала у лазарицама и обичају „кумичене“ змај не може уграбити и однети у шуму да му буде жена. Морамо рећи и то да је некада на Лазареву суботу и Цвети народна традиција забрањивала уобичајене игре које се изводе у кругу. Уместо њих играло се разиграно отворено коло буенек, познато још као боенец, бујанец.

На Цвети славе и сви који носе имена цвећа и растиња – Цветан, Врбан, Виолета, Лилија, Цвета, Цветанка, Цветелина, Јасен, Јавор и многи други.

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско приморје домаћин Светског првенства у фолклору

XIV Светско првенство у фолклору "World folk 2024" одржаће се 29. и 30. августа у Несебру и црноморским летовалиштима Сунчев брег и Свети Влас. Првенство почиње вечерас у амфитеатру „Жана Чимбулева“, у старом делу Несебра. Догађај је..

објављено 29.8.24. 07.35

Бургас корача у ритму народних игара Бугарске, Румуније и Словачке

Концерт под насловом „Фолклорни форум“ обрадоваће љубитеље народне музике данас, од 19.00 часова, на сцени „Пуж“ у Морском врту Бургаса. Публика ће имати прилику да ужива у извођењима народних песама и игара из Бугарске, Румуније и Словачке...

објављено 27.8.24. 07.55

Фестивал народне ношње у Жеравни оживљава дух старих времена

Народне песме и игре ће и ове године окупити љубитеље бугарског фолклора у Жеравни. Овогодишње издање Фестивала народне ношње одржаће се између 23. и 25. августа. „Обучени у народне ношње како би се вратили век и по уназад, у најбугарскије време,..

објављено 23.8.24. 07.50