Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Данас су Цвети!

Фотографија: БГНЕС

Цвети су велики хришћански празник и један од најомиљенијих народних обичаја у Бугарској. Празник Цвети се код нас назива још Врбница – због врбових гранчица које су неизоставни део обреда који се на тај дан изводе.

У нашој традицији палмино лишће којим су дочекали улазак Исуса Христа у Јерусалим недељу дана пре његовог распећа замењује врбова гранчица. Према једној легенди, кад је Богородица родила малог Исуса, вештица јој украла дете. Кренула она да га тражи, а на путу срела прво трепетљику, затим и врбу. Питала их да ли су виделе дете, а оне су рекле да ништа нису виделе. Слагале су. Само јој је дрво маслине помогло. Зато је Божија мајка  проклела трепетљику и врбу, а дрво маслине благословила да буде дуговечно и да рађа плодове. Ипак, у бугарском фолклору врба има двоструку симболику - верује се да гранчице врбе освештане у цркви на Цвети обезбеђују здравље и заштиту куће. Од врбових прутића плету се венци, њима се ките иконе, кућна врата итд. Цвети су својеврстан наставак празника Лазрева Субота када се изводи обичај Лазарице. Некада су девојке које су учествовале у лазарицама на Цвети изводиле и обред „кумичене".Окупљале су се на обали реке, изван села, тамо где вода мирно тече. Свака од њих је носила обредни дугуљасти хлеб под именом „лутка“ (на бугарском „кукла“). Комадиће хлеба стављале су на дашчицу и пуштале их низ реку. Према веровању, девојка чије парче хлеба стигне најдаље, прва ће се удати. Веровало се такође, да девојку која је учествовала у лазарицама и обичају „кумичене“ змај не може уграбити и однети у шуму да му буде жена. Морамо рећи и то да је некада на Лазареву суботу и Цвети народна традиција забрањивала уобичајене игре које се изводе у кругу. Уместо њих играло се разиграно отворено коло буенек, познато још као боенец, бујанец.

На Цвети славе и сви који носе имена цвећа и растиња – Цветан, Врбан, Виолета, Лилија, Цвета, Цветанка, Цветелина, Јасен, Јавор и многи други.

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фолклорни сусрет у Добричу окупља припаднике различитих заједница поводом Међународног дана толеранције

Омладински центар „Захари Стојанов“ у Добричу организује фолклорни сусрет припадника различитих заједница поводом Међународног дана толеранције, који се обележава 16. новембра. Циљ овог догађаја, који ће се одржати од 15. до 17. новембра, јесте да..

објављено 15.11.24. 07.30

Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у Балчику

Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у црноморском граду Балчику почиње данас и трајаће до 23. септембра. Учешће у фестивалу узеће преко 1.200 извођача који ће се такмичити у различитим категоријама као што су фолклорна друштва, народно певање,..

објављено 20.9.24. 08.05

Више од 80 занатлија учествује на Фестивалу заната у Великом Трнову

Шестодневним фестивалом старих заната у Великом Трнову почињу свечаности поводом обележавања 116. годишњице проглашења независности Бугарске, коју обележавамо 22. септембра, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова. Више од 80..

објављено 18.9.24. 08.00