Данас су Цвети!

објављено 24.4.16. 08.25

Фотографија: БГНЕС

Цвети су велики хришћански празник и један од најомиљенијих народних обичаја у Бугарској. Празник Цвети се код нас назива још Врбница – због врбових гранчица које су неизоставни део обреда који се на тај дан изводе.

Цвети – изводи Данијел Спасов

Update Required To play the media you will need to either update your browser to a recent version or update your Flash plugin.

Цура мала цвеће брала – изводи Љупка Рондова

Update Required To play the media you will need to either update your browser to a recent version or update your Flash plugin.

Верио се Никола – изводи Марија Колева

Update Required To play the media you will need to either update your browser to a recent version or update your Flash plugin.

У нашој традицији палмино лишће којим су дочекали улазак Исуса Христа у Јерусалим недељу дана пре његовог распећа замењује врбова гранчица. Према једној легенди, кад је Богородица родила малог Исуса, вештица јој украла дете. Кренула она да га тражи, а на путу срела прво трепетљику, затим и врбу. Питала их да ли су виделе дете, а оне су рекле да ништа нису виделе. Слагале су. Само јој је дрво маслине помогло. Зато је Божија мајка проклела трепетљику и врбу, а дрво маслине благословила да буде дуговечно и да рађа плодове. Ипак, у бугарском фолклору врба има двоструку симболику - верује се да гранчице врбе освештане у цркви на Цвети обезбеђују здравље и заштиту куће. Од врбових прутића плету се венци, њима се ките иконе, кућна врата итд. Цвети су својеврстан наставак празника Лазрева Субота када се изводи обичај Лазарице. Некада су девојке које су учествовале у лазарицама на Цвети изводиле и обред „кумичене".Окупљале су се на обали реке, изван села, тамо где вода мирно тече. Свака од њих је носила обредни дугуљасти хлеб под именом „лутка“ (на бугарском „кукла“). Комадиће хлеба стављале су на дашчицу и пуштале их низ реку. Према веровању, девојка чије парче хлеба стигне најдаље, прва ће се удати. Веровало се такође, да девојку која је учествовала у лазарицама и обичају „кумичене“ змај не може уграбити и однети у шуму да му буде жена. Морамо рећи и то да је некада на Лазареву суботу и Цвети народна традиција забрањивала уобичајене игре које се изводе у кругу. Уместо њих играло се разиграно отворено коло буенек, познато још као боенец, бујанец.

На Цвети славе и сви који носе имена цвећа и растиња – Цветан, Врбан, Виолета, Лилија, Цвета, Цветанка, Цветелина, Јасен, Јавор и многи други.

Превод: Албена Џерманова

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Данас су Цвети!

Више из ове категориjе

50-метарска зељаница, стари занати и музика са Балкана на Фестивалу балканске поњаве у селу Шишковци

Како је изгледао свакодневни живот у древном граду Анхијалу, данашњем Поморију

Повратак коренима – Национални тракијски сабор у селу Старозагорске бање