Ирена је рођена у граду Бургасу, на нашем јужном приморју. У школи је похађала одељење музичког смера. Прилично рано почела је да наступа на различитим сценама код нас, гостовала је уИталији, Хрватској, Русији, Грчкој, Македонији, Турској. Обично наступа у пратњи оркестра „Жар“.Понекад пева и у дуету са Лазаром Налбантовим, са којим имају снимљене песме.
„Песме које изводим су са Странџанског фолклорног подручја. Прве песме научила сам од баке и деде који су волели певати. Била сам сасвим мала када сам се пријавила за учешће на такмичењу посвећеном песмама Магде Пушкарове које је било организовано у граду Малом Трнову.Овој нашој познатој певачици се много допало моје извођење њене песме „Што ме, мајко, не ожениш“ и назвала ме „млађом Магдом Пушкаровом“. Певање сам учила и од других истакнутих певачица из странџанског краја- Калинке Згурове, Јанке Рупкине. Пуно су ми дала и такмичења јер су она права школа. Године 1995. учествовала сам на сабору у с. Граматикову и освојила прву награду. Исте године додељена ми је и прва награда нашег највећег фолклорног сабора – у Копривштици. Имам пуно других одликовања са домаћих фолклорних форума. Не бих их сада набрајала, али само хоћу да кажем да су међу њима специјална награда са такмичења „Орфејев изворчић“ у Софији, две прве награде са сабора „Фолклорни венац – Божура“ и прва награда са такмичења „Фолклор без граница“ – Албена-Добрич итд.“
Песме које је Ирена недавно снимила за БНР су из странџанског краја. Млада певачица каже да се у њима пева о љубави, записала их је од старих људи, а до сада није чула да су их неки други певачи снимили. Код нас је то традиција– млади извођачи сами обогаћују свој репертоар непознатим и мало познатим песмама. Ирена воли и да експериментише – бугарски фолклор комбинује са другим музичким стиловима.
Превод: Албена Џерманова
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...