Ирена је рођена у граду Бургасу, на нашем јужном приморју. У школи је похађала одељење музичког смера. Прилично рано почела је да наступа на различитим сценама код нас, гостовала је уИталији, Хрватској, Русији, Грчкој, Македонији, Турској. Обично наступа у пратњи оркестра „Жар“.Понекад пева и у дуету са Лазаром Налбантовим, са којим имају снимљене песме.
„Песме које изводим су са Странџанског фолклорног подручја. Прве песме научила сам од баке и деде који су волели певати. Била сам сасвим мала када сам се пријавила за учешће на такмичењу посвећеном песмама Магде Пушкарове које је било организовано у граду Малом Трнову.Овој нашој познатој певачици се много допало моје извођење њене песме „Што ме, мајко, не ожениш“ и назвала ме „млађом Магдом Пушкаровом“. Певање сам учила и од других истакнутих певачица из странџанског краја- Калинке Згурове, Јанке Рупкине. Пуно су ми дала и такмичења јер су она права школа. Године 1995. учествовала сам на сабору у с. Граматикову и освојила прву награду. Исте године додељена ми је и прва награда нашег највећег фолклорног сабора – у Копривштици. Имам пуно других одликовања са домаћих фолклорних форума. Не бих их сада набрајала, али само хоћу да кажем да су међу њима специјална награда са такмичења „Орфејев изворчић“ у Софији, две прве награде са сабора „Фолклорни венац – Божура“ и прва награда са такмичења „Фолклор без граница“ – Албена-Добрич итд.“
Песме које је Ирена недавно снимила за БНР су из странџанског краја. Млада певачица каже да се у њима пева о љубави, записала их је од старих људи, а до сада није чула да су их неки други певачи снимили. Код нас је то традиција– млади извођачи сами обогаћују свој репертоар непознатим и мало познатим песмама. Ирена воли и да експериментише – бугарски фолклор комбинује са другим музичким стиловима.
Превод: Албена Џерманова
Изложбе поњава из Крајишта и одеће из Крајишта с почетка XX века, базар занатских и пољопривредних производа, такмичење за најбољу домаћу ракију и богат музички програм део су догађаја првог дана овогодишњег издања Међународног Фестивала балканске..
Летовалишта на бугарској Црноморској обали могу се условно поделити у две категорије – савремена, која су позната по својим бучним и колоритним улицама, док у другу категорију спадају великолепни лучки градови са вишевековном историјом, кроз које су..
Село Старозагорске бање поново је позорница бугарског фолклора и народног стваралаштва. Током викенда, оно је домаћин 18. Националног тракијског фолклорног сабора "Богородичина стопа". Гости имају прилику да посете пленер, уметничке радионице и..