Ирена је рођена у граду Бургасу, на нашем јужном приморју. У школи је похађала одељење музичког смера. Прилично рано почела је да наступа на различитим сценама код нас, гостовала је уИталији, Хрватској, Русији, Грчкој, Македонији, Турској. Обично наступа у пратњи оркестра „Жар“.Понекад пева и у дуету са Лазаром Налбантовим, са којим имају снимљене песме.
„Песме које изводим су са Странџанског фолклорног подручја. Прве песме научила сам од баке и деде који су волели певати. Била сам сасвим мала када сам се пријавила за учешће на такмичењу посвећеном песмама Магде Пушкарове које је било организовано у граду Малом Трнову.Овој нашој познатој певачици се много допало моје извођење њене песме „Што ме, мајко, не ожениш“ и назвала ме „млађом Магдом Пушкаровом“. Певање сам учила и од других истакнутих певачица из странџанског краја- Калинке Згурове, Јанке Рупкине. Пуно су ми дала и такмичења јер су она права школа. Године 1995. учествовала сам на сабору у с. Граматикову и освојила прву награду. Исте године додељена ми је и прва награда нашег највећег фолклорног сабора – у Копривштици. Имам пуно других одликовања са домаћих фолклорних форума. Не бих их сада набрајала, али само хоћу да кажем да су међу њима специјална награда са такмичења „Орфејев изворчић“ у Софији, две прве награде са сабора „Фолклорни венац – Божура“ и прва награда са такмичења „Фолклор без граница“ – Албена-Добрич итд.“
Песме које је Ирена недавно снимила за БНР су из странџанског краја. Млада певачица каже да се у њима пева о љубави, записала их је од старих људи, а до сада није чула да су их неки други певачи снимили. Код нас је то традиција– млади извођачи сами обогаћују свој репертоар непознатим и мало познатим песмама. Ирена воли и да експериментише – бугарски фолклор комбинује са другим музичким стиловима.
Превод: Албена Џерманова
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..