Дефлација, односно смањење општег нивоа цена је веома контрадикторна појава. С једне стране појефтињење робе би требало да обрадује потрошаче и да резултира куповином више робе и услуга за више пара. С друге стране, дефлација води смањењу тражње и недостатку клијената, што смањује могућности бизниса.
Према подацима националне статистике, у Бугарској је дефлација евидентирана и у фебруару ове године. Тако је скоро сваког месеца од близу 2 године наовамо, међутим, нити потрошачи изгледају задовољни, нити бизнис евидентира неки битнији пад промета. У крајњој линији чини се да су се сви прилагодили и прихватили стални пад цена. Тим пре што веома често домаћинства практично и не осећају појефтињење, јер неке цене падају, али друге расту чиме се, у ствари, стање потрошачке корпе не мења битно.
Веома пријатно изненађење у том светлу јесте то да упркос паду потрошачких цена који обесхрабрује пословне кругове, БДП је прошле године забележио раст и то од рекордних за последњих 6 година 3%. Главни разлог је растући увоз, међутим какво би било повећање да је било бар мале дозе корисне и подстицајне инфлације!?
Главни разлог дефлације јесте пад цена сирове нафте и других енергената на светком тржишту. Бугарска је сада на другом месту у Европи по најнижим ценама горива на бензинским станицама. Ово појефтињење утицало је и на цене гаса за које се очекује да ће идућег месеца појефтинити за скоро ¼. А то ће неминовно имати ефекат на остале врсте енергије - електричну и посебно топлотну које у великој мери зависе од цене гаса. Тј. и овде откривамо претпоставке за даљу дефлацију.
Министарство финансија и Бугарска национална банка, међутим, прогнозирају да ће гледано у целини у овој години инфлација бити мала – око 2%. Тешко је рећи откуд ће она доћи, али тешко да ће бити резултат повећања потрошачке тражње јер куповна моћ Бугара остаје веома слаба – ма колико пара имали, они више воле да их уложе у банку, иако су камате на депозите скоро негативне. Очито је да се већа потражња бугарске робе и благо повећање цена може очекивати једино код извоза. А он расте и вуче привреду напред. Али, по свему судећи, то неће бити довољно, јер скоро сви посматрачи и стручњаци сматрају да ове године БДП Бугарске неће успети да забележи велики раст од прошле године и износиће испод 3%. Дефлација ће појести раст.
Превод: Албена ЏермановаРуски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом Дана металурга у Софији, организованој под његовим покровитељством. Према његовим речима, управо ту..
Удружење индустријског капитала у Бугарској саопштило је да је поднело жалбу Врховном управном суду. У Бугарској око 430.000 радника прима минималну зараду, а оспоравање се заснива на два правна основа – процесно-правном и материјално-правном, изјавио..